Zbog kičme bride stopala i dlanovi
Neurologija – trnjenje ruku i nogu: Ako je trnjenje simetrično, zahvata obe ruke ili obe noge, javlja se isključivo noću kada telo miruje, treba posumnjati na šećernu bolest
TRNjENjE ruku i nogu koje podseća na bockanje, peckanje, mravinjanje ili utrnulost, koje se povremeno javlja i ne traje duže od nekoliko minuta, ne treba da zabrinjava. Nekada se ovaj osećaj javlja noću, prilikom spavanja na ruci sa savijenim laktom ili zglobom, ili nezgodnim položajem noge. Može da se javi kada postoji objektivni nadražaj, na primer dodir posteljine, pidžame ili čarapa, ali i kao halucinacija. Mravinjanje može da se javi i ako su noge predugo prekrštene u istom položaju.
Ukoliko utrnulost ne prestane posle nekoliko sati, ili čak postane hronična, treba potražiti pomoć lekara, jer u nekim slučajevima može da ukaže na neko ozbiljnije oboljenje, najčešće na oštećenje perifernih živaca. Recimo, ako je trnjenje simetrično, zahvata obe ruke ili obe noge, javlja se isključivo noću kada telo miruje, treba posumnjati na šećernu bolest.
– Živci su kao električni provodnici, obavija ih omotač koji se hrani iz malih krvnih sudova, prečnika do jednog milimetra, koji se ne vide na pregledu doplerom – objašava profesor dr Miroslav Kovačević, neurolog Kliničkog centra Srbije. – Slabija ishranjenost živaca nastaje zbog promena na malim krvnim sudovima koje su uglavnom posledica šećerne bolesti.
Ako se trnci jave samo u levoj ruci mogu da upozore na srčane probleme, a ako se neprijatnost širi u pravcu vilice ili postoji asimetrija, utrnulost noge ili ruke je posledica oštećenja korena živaca, uglavnom onih koji potiču iz kičme. Najčešće degenerativne promene kičme se javljaju u pokretnim delovima kičmenog stuba – vratnom i slabinsko – krsnom.
Jednostavnim dijagnostičkim postupcima može da se utvrdi stepen oštećenja živaca. Elektromioneurografija je neinvazivna metoda kojom se utvrđuje da li su mišići izgubili motornu inervaciju. Dijagnoza može da se postavi i običnim neurološkim pregledom.
– Jedan od simptoma koji može odmah da nam otkrije da li je u pitanju oštećenje perifernih živaca ili korena živca je bol – napominje naš sagovornik. – Ako pacijent oseća bol pri hodu znamo da je reč o oštećenju perifernih nerava, jer se kod oštećenja korena taj osećaj gubi pri kretanju.
Lečenje se započinje lekovima i nastavlja fizikalnom terapijom. Na ovaj način mogu u potpunosti da se otklone tegobe, jer omotač koji se nalazi oko živaca može da se regeneriše.
LAZAREVIĆEVA PROBA
Test koji može da odredi stepen oštećenja perifernih živaca zove se prema našem književniku Lazi K. Lazareviću – „Lazarevićeva proba“. Temelji se na istezanju korena živaca slabinsko – krsnog dela kičme.
– Pacijent leži, i podiže nogu – objašnjava dr Miroslav Kovačević. – Kada je podigne na 30 do 60 stepeni, javlja se otpor noge i snažan bol u slabinsko krsnom delu, koji se a širi duž noge na kojoj je oštećen živac. To je proba koja kratko traje, a vrlo je pouzdana.
(Novosti)