Išijas i spondiloza – treći deo:
U pomoć i terapije i vežbe!
Posle postavljene dijagnoze, ukoliko problem ne zahteva operaciju, pacijent se upućuje na fizikalnu terapiju. Ona zahteva temeljito, uporno i strpljivo lečenje. Fizijatar na osnovu dobijene dijagnoze od neurologa i sopstvenog pregleda, procenjuje hod i držanje kod pacijenta, pokretljivost, iskrivljenost na jednu stranu… Tada fizijatar bira koji bi postupci bili najadekvatniji za trenutno stanje.
Jedna od mogućih terapijskih procedura koja se primenjuje jeste toplotna, ali je ograničena na lumbalni sindrom, dok kod lumboišijalgije zahteva oprez.
Zatim sledi elektroterapija. Elektroforeza unosi lek, analgetik novokain u sam koren u središte lumbalne kičme i takozvanom račvastom elektrodom duž celog išijadikusa. Jedna elektroda ide na krsta, druga na stopalo.
Terapijski postupci se upotpunjavaju :
– elektroforezom
– dijadinamičnim strujama
– utrazvukom
– interferentnim strujama
– magnetoterapijom
Sve ove procedure imaju zadatak da opuste nerve, da deluju analgetski.
Sa kineziterapijom se započinje postepeno, ukoliko je to već četvrta nedelja od pojave bola.
Vežbe su za jačanje tih rteničnih mišića uz kičmu. To su tzv. Reganove vežbe, koje su i danas osnova kinezi sale i terapije. Kao što medikamentozna terapija ima određeno vreme u kom mora da se uzima lek, bez obzira da li su se simptomi povukli ili ne, tako i fizikalna terapiju podrazumeva uporno i istrajno lečenje. Ono po nekad traje i nedeljama.
Fizikalna terapija je planski izbalansirana za svakog pacijenta ponaosob. Traje dve do tri nedelje ukoliko nema komplikacija ili motornih ispada na nogama. Kod lumbalnog sindroma, iako je u početku bio akutan, kasnije se događa da se tegobe ponavljaju. Često se dešava da ti pacijenti ne paze na svoju kičmu, pa se zbog uticaja hladnoće ili dizanja tereta vraćaju bolovi, a išijalgije postaju hronične.
Od ugrejanog crepa do lasera
Oduvek su ljudi pokušavali da odganaju bol koji nastaje u leđima. Bilo je tu i sasvim intuitivnih, primitivnih pokušaja lečenja, kao što je privijanje zagrejanog kamena ili crepa. S pojavom jednosmernih struja, počelo se sa elektroterapijom, a kada je pronađen laser, i sa laseroterapijom. Ona dejstvuje polihromatskom svetlošću na iste kanale i tačke kao klasična akupunktura. Stara tradicionalna metoda, akupunktura, pokazala se veoma efikasnom i neprevaziđenom u otklanjanju bola. Primenjuje se segmentalno ili na akupunkturne tačke.
Farmakopunktura se ređe primenjuje. Svojevremeno na VMA jedan tim, na čelu sa prof. Škokljevim, Antonićem i Stankovićem, radio je elektrostimulaciju, to jest elektropunkturu stimulišući pojedine tačke, što je dovodilo do obezboljavanja.
Izvor LISA 14/2005