Blog

Da li ste znali da kičmu možete izlečiti suvim voćem?

  by    2   7

Da li ste znali da kičmu možete izlečiti suvim voćem?

Svako veče  pred spavanje u toku mesec i po dana jesti po jednu suvu smokvu, jednu suvu šljivu i pet suvih kajsija.

Ovi plodovi sadrže komponente koje regenerišu tkiva koja su sastavni deo mekih pršljenskih diskova. Takođe ove komponente deluju na elastično i tvrdo tkivo. Ojačanje tkiva dovodi do toga da se pršljenovi sami vrate na prirodno mesto. Probajte, i nećete prepoznati svoju kičmu.

Neophodne komponente ne sadrže se posebno u svakoj voćki, a sve zajedno sadrže magičnu snagu. Recept su preporučili sportisti olimpijci koji su na taj način regenerisali kičmu posle velikih opterećenja u sportu.

IMG_0136

Suva kajsija        

Dobro deluje na srčani mišić, sadrži ogromnu količinu kalijuma, fosfora, gvožđa, kalcijuma, karotena… Odlična je preventiva za onkološka oboljenja.

 

Suva smokva  

Takođe predstavlja preventivno sredstvo za onkološka oboljenja, normalizuje rad štitne žlezde, a koristi se i kao narodni lek u lečenju bronhitisa.

 

Suva šljiva   

Dobra je za rad  creva, normalizuje rad sistema za varenje. Odlična je kod regulisanja visokog krvnog pritiska, kod reume, oboljenja bubrega, jetre i arteroskleroze. Sadrži visoku koncentraciju vitamina A  što utiče na poboljšanje vida.

Spondiloza

  by    0   0

Spondiloza 

dr Aleksandar Čurčić, ortopedski hirurg u institutu “Banjica”, o uzrocima nastanka imogućnostima lečenja spondiloze

Svi delovi kičmenog stuba koji omogućavaju pokret stare, pa se vremenom gube funkcija i pokretljivost

Čim se završi rast kičmenog stuba, negde oko petnaeste godine, on počinje da stari i – propada. Degenerativne promene javljaju se sa starenjem kičme, a kada uznapreduju toliko da izazivaju bolove i dovedu do smanjene pokretljivosti, reč je o spondilozi.

Da li ćemo u sedmoj deceniji zadržati pokretljivost i vitalnost ili ćemo već u petoj deceniji biti polupopkretni, u najvećoj meri zavisi od nas samih i našeg odnosa prema kičmenom stubu, kaže za “Novosti”, primarijus dr Aleksandar Čurčić, ortopedski hirurg, načelnik muškog odeljenja Službe za hirurgiju kičmenog stuba Instituta za ortopediju-hirurške bolesti “Banjica”.

 

Koji delovi kičme su najpodložniji spondilozi?

– Promene se dešavaju na svim segmentima kičmenog stuba, a najizraženije su na prelazima iz relativno nepokretnih u mobilne (vratni deo u grudni i grudni u krsni, krsni u slabinski). S obzirom na to da slabinski deo nosi najveći deo tereta tela, tu najčešće kulminiraju degenerativne promene. Vrat je drugo “kritično” mesto zbog svoje izloženosti svakodnevnom dinamičkom stresu i velikog obima pokreta. Promene zahvataju i manje pokretne delove kičme, ali su posledice manje. Svi delovi kičmenog stuba koji omogućavaju pokret – zglobovi, ligamenti, i diskusi stare, pa se vremenom gubi funkcija i pokretljivost, a javljaju se bolovi.

 

Šta sve može da bude uzrok bola?

– Bol je alarm organizma na neželjena dejstva. Izlaganje kičme prekomernim zahtevima dovodi do oštećenja mobilnih delova. Ako je ovo učestalo, rezultiraće trajnim promenama, u smislu zadebljanja ligamenata, gubitka njihove elastičnosti, i na kraju, okoštavanja. Sve ove strukture su oživčene vlaknima za bol, te njihove promene izazivaju neprijatno stanje ukočenosti i bola. Kičmeni stub, osim svoje pokretljivosti ima i ulogu zaštite nervnih struktura, koje omogućavaju pokrete, te remećenjem njihove arhitekture i ova najznačajnija funkcija biva ugrožena u manjoj ili većoj meri. Ovakav sled osim bolova može da dovede do nepokretnosti.

 

Većina faktora rizika vezana je za savremeni način života?

Najveći faktor rizika je vreme, jer se starenjem neumitno dolazi do degenerativnih procesa. Njih možemo da usporimo ili ubrzamo svojim ponašanjem. Prekomerna telesna težina izaziva preveliko opterećenje kičmenog stuba, pa je naš prvi savet pacijentima da moraju da smanje opterećenje, odnosno da smnršaju. Sedenje je najmanje povoljan položaj za kičmu, tada lumbalni segment trpi najveći pritisak. Dugotrajan rad u nepravilnom,prinudnom položaju takođe nepovoljno utiče na tok spondiloze. Kičma se relaksira i odmara u ležećem položaju. Plivanje i hod podržavaju prirodne pokrete i imaju blagotvorno dejstvo na kičmu i kardiovaskularni sistem podižući naše vitalne kapacitete.

 

Nastaviće se…

 

Izvor: “Doktor u kući”, broj 241

Spondiloza – nastavak

  by    0   0

dr Aleksandar Čurčić, ortopedski hirurg u institutu “Banjica”, o uzrocima nastanka imogućnostima lečenja spondiloze

 Spondiloza – nastavak :

Koji simptomi ukazuju na spondilozu?

– Prvi simptom je bol. Pacijent ga više oseća kao tup nelagodan osećaj, ograničenu pokretljivost i ukočenost. Osećaj ukočenosti i nekomfora je najizraženiji ujutru po ustajanju. Tokom dana kada se mišići i veze razgibaju i “ugreju”, bol popušta. U početnoj fazi fizička aktivnost je poželjna i ne utiče na pojačanje bolova. Ali, u kasnijim fazama spondiloze, kada su značajno oštećene anatomske strukture, svaka pojačana pokretljivost dovodi do pojačanja bolova.

Kako se postavlja dijagnoza?

– Kod vratne spondiloze nije uvek jednostavno utvrditi šta je uzrok bola. Bitno je odrediti intenzitet tog bola, da li je on oštar ili tup, da li samo izaziva neugodnost ili je intenzitet veći, da li uzrokuje smanjenje obima pokreta. Širenje bola od vrata, kao i glavobolja ne moraju da budu potrvda spondiloze, jer u zavisnosti od delova kičmenog stuba koji su zahvaćeni bol će se širiti na različite načine. Kako bolove u vratu mogu da izazovu i razna druga oboljenja brojnih drugih vitalnih struktura, potrebno je uraditi pažljivu dijagnostiku, od anamneze, preko fizičkog pregleda, radiografije, do magnetne rezonance i skenera.

Možemo li ove degenerativne procese nekako da odložimo?

– Za očuvanje zdravlja kičme, najvažnije su opšte higijenske navike, koje su kod naših ljudi na niskom nivou. To podrazumeva da se održava normalna telesna težina, da se čovek redovno bavi fizičkom aktivnošću od najmlađih dana, a ne samo onda kada ga “muka natera”. Mladost je vreme kada se ulaže u treću životnu dob, najbolje je sačuvati ono što ste dobili od prirode, zdrave zglobove i koštanomišićne veze koje čine da naša kičma funkcioniše. Nepravilno sedenje, prinudni položaji, izčlaganje rizicima, sve može da pospeši degenerativne procese.

Kako pacijenti sa spondilozom mogu sebi da pomognu?

– Osim regulisanja telesne težine i vežbanja koje nije previše intenzivno i agresivno, pacijenti prvu pomoć traže kod fizijatra koristeći brojne fizikalne procedure za spondilozu. One uglavnom utiču na obnovu oštećenih tkiva u meri u kojoj je to moguće, na smanjenje bola i pojačanje reparatornih kapaciteta oštećenih struktura. Bolna stanja kod spondiloze se javljaju u ciklusima, bolovi su nekada slabiji, nekada jači. Pacijenti treba da se trude da održavaju ono što im je preostalo od funkcionalnih sposobnosti. Potpuna eliminacija bola nije moguća. Lekovi protiv bola najčešće eliminišu samo deo problema ne uklanjajući uzrok, ali sa druge strane imaju sijaset neželjenih dejstava. oni su nužno zlo koje za posledicu ima ozbiljne kontraefekte. Treba ih koristiti vrlo restriktivno, samo da se prevaziđe najizraženiji deo bolne faze.

 

Nastaviće se…

Spondiloza – drugi nastavak

  by    0   0

Spondiloza – drugi nastavak:

Analgetici dvosekli mač

Većina ljudi spondilozu “leči” svakodnevnim uzimanjem lekova?

– Analgetici su dvosekli mač, sa jedne strane umanjuju bol ali sa druge tokom resorpcije iz creva oštećuju organe za varenje, metabolišući se u jetri izazivaju njena oštećenja, a mogu imati i ozbiljne posledice na kardiovaskularni sistem.

Treba ih uzimati samo kada je neophodno i u minimalnim dozama. Što se više uzimaju, organizam stvara toleranciju i potrebno je povećati doze. Takođe, odsustvo bolova ne znači da nemate više problem, pa pacijenti pod dejstvom analgetika forsiraju oboleli segment kičme i tako dodatno doprinose pogoršanju stanja.

 

Da li jak bol znači uznapredovalu spondilozu?

– Kroz centralni kanal kičmenog stuba prolaze nervne strukture. Degenerativni proces smanjuje prostor kuda nervni korenovi izlaze. Kada se kičma kreće, naročito ako je u neadekvatnom položaju, dolazi do pritiska na nerv što izaziva jak i oštar bol (lumboišijalgija). zadebljali ligamenti centralno pritiskaju nervno tkivo, što dovodi do smanjenja pokretljivosti i na kraju nemogućnost hoda. U takvim situacijama je operacija neophodna. Produžen životni vek dovodi do toga da danas imamo globalnu pandemiju spondiloze i spinalnih stenoza, sa posledičnim stanjem bola i nepokretnosti.

Kada dolazi na red operacija?

– Operacija je poslednji vid lečenja. Pacijentima je potrebno predočiti rizik koji nosi ne samo hirurška intervencija, već i njihove godine i udružene već postojeće bolesti. To je rizik koji mi hirurzi delimo zajedno sa pacijentima. Ali oni moraju da znaju da liste čekanja za operativno lečenje degenerativnih promena kičme nisu odugovlačenje, već je operacija zaista krajnje rešenje kada pacijent više ne može da izdrži bolove. To je kontrolisana trauma gde između velikog zla koje nanose degenerativni spondilotični procesi i kontrolisanog putem hirurške traume, biramo ono manje.

Na koji način hirurgija rešava problem spondiloze?

– Spinalna hirurgija ima za zadatak da osposobi nervne strukture da one mogu normalno da funkcionišu, da kičmeni stub vrati u poziciju na način koji će najbolje da podnosi fiziološka opterećenja. Hirurgija umanjuje bol, ali ne potpuno, jer se hirurška intervencija radi na onom segmentu kičme koji je najviše oštećen. Operacije radimo tako gde je neophodno, gde su ugrožene nervne strukture i bol je toliko intenzivan da ometa svakodnevni život.

 

Vežba samo pod nadzorom

Ortopedi uvek preporučuju vežbe, ali kakve?

– Vežbanje je svakako neophodno, ali je vrlo važno na koji način se rade te vežbe. mnogo ljudi vežba bez ikakvog nadzora, i tu su najugroženiji mladi ljudi. Mediji fokusiraju nerealnu sliku fizičkog izgleda, mladi idu u teretanu, koja je sjajna stvar, ali ako se nestručno vežba dolazi do preopterećenja mišića, povreda zglobova, ligamenata. Posledice svega toga osećaju se tek kasnije, kada kičmeni stub krene da popušta. Veoma je važno da se vežba pod stručnim nadzorom, u skladu sa svojim godinama, zdravstvenim stanjem i fizičkom spremnošću. Najbolji su plivanje i sportovi u vodi.

Kiropraktika i diskus hernija

  by    0   0

Kiropraktika i diskus hernija:

Kiropraktički tretman je nehirurška opcija u lečenju diskus hernije. Ali kakav je pristup kiropraktičara u lečenju ovog stanja? Pre nego što dođemo do toga, napravićemo mali pregled o tome šta je diskus hernija.

 

Šta je “ispali” diskus? Da li je to isto kao diskus hernija?

Između kičmenih pršljenova se nalaze međupršljenski diskusi. Diskus ima ulogu apsorpcije i razlaganja sila.

Zamislite da skačete. Šta bi se dogodilo koštanom delu pršljenova, koji čine kičmu, bez zaštite i podrške ovih diskusa? Sada, krivite kičmu na stranu. Ponovo, zamislite šta se sve dešava diskusima. Bez njih, kičma ne bi mogla da funkcioniše.

Međupršljenski diskusi ne “ispadaju”, mada fraza “ispali diskus” je postala popularna u opisivanju diskus hernije. Kroz ovaj tekst, koristićemo izraz pravi izraz, diskus hernija.

Vaši diskusi se sastoje od annulus fibrosus (spoljni sloj) i nucleus pulposus (središnji, mekani deo). Kada dođe do pucanja spoljašnjeg dela diska, unutrašnji materijal može da izađe napolje. Mnogo faktora može da dovede do pucanja.

Na primer, to može biti preveliki stres na diskus zbog lošeg držanja ili prevelike težine.

U stvari, diskus herniju može da izazove i kombinacija faktora.
Da li kijanje može da izazove diskus herniju?

Za mnogo ljudi sa bolom u leđima koji je izazvala diskus hernija, problem počinje polako i postepeno se povećava dok se ne osete simptomi, kao što je bol u leđima.

Na primer, recimo da kinete i odjednom osetite oštar bol u leđima. Nakon toga se taj bol proširi u nogu. Verovatno ste imali uslove za diskus herniju i kijanje je pokrenulo proces. Tako da, da. Kijanje, ili kašalj, može da dovede herniju međupršljenskog diska.
Kiroprakitka i diskus hernija

Kiropraktičar može da pomogne u lečenju bola u leđima i simptomima diskus hernije.

Na pregledu, vaš kiropraktičar će proći kroz, vašu istoriju bolesti, uraditi ortopedske i neurološke testove.

Kiropraktičar će tražiti nekoliko stvari.

Da li su refleksi očuvani? Da li vaši nervi šalju pravilno impulse?
Da li postoji gubitak mišićne snage i/ili mase?
Da li postoji gubitak osećaja duž nerva?

Ovo su važna pitanja na koja će da daju odgovor ortopedski i neurološi testovi.

Kiropraktičar će takođe da pažljivo pregleda držanje tela i rentgen snimak ili magnetna rezonanca su vrlo poželjni u dijagnostičkom procesu.

Kiropraktičari pregledaju celu kičmu. Čak i ako imate samo bol u donjem delu leđa, kiropraktičar će pregledati vaš vrat takođe u želji da vidi kako vaša kičma u celosti funkcioniše. Zašto? Zato što jedan deo leđa može da utiče na druge delove kičme i/ili tela.

Nakon svih informacija, vaš kiropraktičar će da odluči da li je zaista došlo do povrede međupršljenskog diskusa. Od vrste povrede zavisi tretman koji će kiropraktičar da koristi.

Neki pacijenti nisu dobri kandidati za tretman kiropraktikom. Na primer ako imate sindrom kaude ekvine, onda vam je potrebna hitna medicinska pomoć, jer kiropraktičar tu ne može da pomogne.

Ako kiropraktičar uvidi da je došlo do velikog gubitka snage, osećaja, refleksa ili bilo koja neurološki znak, onda će da vas uputi hirurgu.

Međutim, najčešće povrede međupršljenskih diskusa su u vezi sa diskus hernijom i vaš kiropraktičar će da iskoristi svoje znanje i tehnike u cilju lečenja.

U lečenju takvog diskusa, kiropraktičar će napraviti plan koji uključuje kičmenu manipulaciju i druge tehnike u smanjenju simpotma. To će uvek biti individualni program, sa uključenom, osnovnom, manuelnom terapijom, masažom koja priprema mišiće za sam tretman kiropratike i terapeutskim vežbama.

Od čega će tretman da se sastoji, zavisi od bola, aktivnosti pacijenta, opšteg zdravlja i onoga što vaš kiropraktičar misli da je najbolje za vas. Kao i pri svakom lečenju, ne ustručavajte se da postavite pitanje o procedurama. Želite da razumete šta će biti urađeno i kako će to pomoći u rešavanju bola.

Vaš kiropraktičar će napraviti plan za vaš povređeni diskus i ako se simptomi ne poprave nakon tretmana, uputiće vas na konsulatciju sa spinalnim hirurgom.

 

Osteoporoza slabi kosti

  by    0   0

Osteoporoza je podmukla bolest, bez simptoma, od koje kosti postaju krte i lako lomljive, a većina obolelih i ne zna da ima problem.

Koštana masa gubi se s godinama. Najgušća je u mladosti, a već u dvadesetim počinje lagano da opada. Zbog toga je veoma važna prevencija, zdrav način života, koji podrazumeva fizičku aktivnost, pravilnu ishranu bogatu kalcijumom i sunčanje leti, a zimi korišćenje AD kapi. to je jedini način da se stvori gusta kost, mada i genetski faktor igra važnu ulogu.

 

30% svaka treća žena u menopauzi ima smanjenu koštanu gustinu

 

Učestalost
Osteoporoza se ređe javlja kod muškarca nego kod žena, pa na svakih pet obolelih žena dolazi jedan oboleli muškarac.

Dijagnoza
Veoma je važno uspostaviti dijagnozu na vreme, jer odgovarajuća terapija može sprečiti dodatni gubitak koštane mase. Dijagnostička metoda koja tome služi jeste merenje koštane gustine (DXA pregled) na kičmenim pršljenovima i kuku.

 

Tekst preuzet iz “Zdravlje” 3/2014