Spondiloza – drugi nastavak:
Analgetici dvosekli mač
Većina ljudi spondilozu „leči“ svakodnevnim uzimanjem lekova?
– Analgetici su dvosekli mač, sa jedne strane umanjuju bol ali sa druge tokom resorpcije iz creva oštećuju organe za varenje, metabolišući se u jetri izazivaju njena oštećenja, a mogu imati i ozbiljne posledice na kardiovaskularni sistem.
Treba ih uzimati samo kada je neophodno i u minimalnim dozama. Što se više uzimaju, organizam stvara toleranciju i potrebno je povećati doze. Takođe, odsustvo bolova ne znači da nemate više problem, pa pacijenti pod dejstvom analgetika forsiraju oboleli segment kičme i tako dodatno doprinose pogoršanju stanja.
Da li jak bol znači uznapredovalu spondilozu?
– Kroz centralni kanal kičmenog stuba prolaze nervne strukture. Degenerativni proces smanjuje prostor kuda nervni korenovi izlaze. Kada se kičma kreće, naročito ako je u neadekvatnom položaju, dolazi do pritiska na nerv što izaziva jak i oštar bol (lumboišijalgija). zadebljali ligamenti centralno pritiskaju nervno tkivo, što dovodi do smanjenja pokretljivosti i na kraju nemogućnost hoda. U takvim situacijama je operacija neophodna. Produžen životni vek dovodi do toga da danas imamo globalnu pandemiju spondiloze i spinalnih stenoza, sa posledičnim stanjem bola i nepokretnosti.
Kada dolazi na red operacija?
– Operacija je poslednji vid lečenja. Pacijentima je potrebno predočiti rizik koji nosi ne samo hirurška intervencija, već i njihove godine i udružene već postojeće bolesti. To je rizik koji mi hirurzi delimo zajedno sa pacijentima. Ali oni moraju da znaju da liste čekanja za operativno lečenje degenerativnih promena kičme nisu odugovlačenje, već je operacija zaista krajnje rešenje kada pacijent više ne može da izdrži bolove. To je kontrolisana trauma gde između velikog zla koje nanose degenerativni spondilotični procesi i kontrolisanog putem hirurške traume, biramo ono manje.
Na koji način hirurgija rešava problem spondiloze?
– Spinalna hirurgija ima za zadatak da osposobi nervne strukture da one mogu normalno da funkcionišu, da kičmeni stub vrati u poziciju na način koji će najbolje da podnosi fiziološka opterećenja. Hirurgija umanjuje bol, ali ne potpuno, jer se hirurška intervencija radi na onom segmentu kičme koji je najviše oštećen. Operacije radimo tako gde je neophodno, gde su ugrožene nervne strukture i bol je toliko intenzivan da ometa svakodnevni život.
Vežba samo pod nadzorom
Ortopedi uvek preporučuju vežbe, ali kakve?
– Vežbanje je svakako neophodno, ali je vrlo važno na koji način se rade te vežbe. mnogo ljudi vežba bez ikakvog nadzora, i tu su najugroženiji mladi ljudi. Mediji fokusiraju nerealnu sliku fizičkog izgleda, mladi idu u teretanu, koja je sjajna stvar, ali ako se nestručno vežba dolazi do preopterećenja mišića, povreda zglobova, ligamenata. Posledice svega toga osećaju se tek kasnije, kada kičmeni stub krene da popušta. Veoma je važno da se vežba pod stručnim nadzorom, u skladu sa svojim godinama, zdravstvenim stanjem i fizičkom spremnošću. Najbolji su plivanje i sportovi u vodi.