Revolucionaran način lečenja zglobova

Revolucionaran način lečenja zglobova

  by    0   0

Primena matičnih ćelija u ortopedskoj hirurgiji za mnoge pacijente predstavlja brži i bolji oporavak, odlaganje većih hirurških intervencija, poput ugradnje veštačkog zgloba, i smanjenje invalidnosti, a krajnji efekat biće i smanjivanje troškova lečenja.

U Kliničkom Centru Vojvodine organizovana je prva transplatacija matičnih ćelija u lečenju defekata zglobne hrskavice kolena. Hirurška intervencija podrazumevala je uzimanje („žetvu“) matičnih ćelija iz karlične kosti, njihovu obradu i implamantiranje u defekt hrskavice zgloba kolena. Matične ćelije prisutne su u ljudskom telu tokom čitavog života. One zamenjuju izumrlo tkivo kreirajući nove specijalizovane ćelije umesto odumirućih. Broj matičnih ćelija u odnosu na broj ostalih ćelija opada starenjem organizma, tako da novorođenče ima 50 puta više matičnih ćelija od sredovečnog čoveka.

Tipičan primer su ćelije crvenih krvnih zrnaca, koje pređu oko 2.000 km kroz krvne sudove tokom svog životnog perioda od 120 dana. Površni kožni sloj regeneriše se svake dve nedelje, a jetra svakih 300 do 500 dana. Stoga je popunjavanje našeg rezervoara matičnim ćelijama i aktivacija naših sopstvenih matičnih ćelija jedan od ključnih rešenja lečenja i unapređenja kvaliteta i dužine života.

Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva spadaju među najznačajnije uzroke vanbolničkog i bolničkog morbiditeta stanovništva u našoj zemlji i značajni su uzroci odsustvovanja sa posla i invaliditeta (zauzimaju mesto iza bolesti srca i krvnih sudova, malignih oboljenja i bolesti organa za disanje).

Terapija okoštavanja zglobova – osteoartritis – podrazumeva konzervativno i hirurško, tj. operativno lečenje. Klasična konzervativna terapija omogućuje smanjivanje bola i poboljšanje funkcije obolelih zglobova tako što se pacijentima ordiniraju lekovi (nesteroidni antiimflamatorni), lokalno se primenjuju antireumatske masti, uvodi se fizikalna terapija, a u pojedinim slučajevima u zglobove se daju određeni lekovi (kortikosteroidi i preparati hijaluronske kiseline). Ovo lečenje ima kratkoročan efekat i ne obezbeđuje izlečenje ili zaustavljanje procesa propadanja hrskavice zglobova. S vremenom okoštavanje toliko napreduje da dovodi do znatnog umanjenja radne i društvene sposobnosti, tako da su mnogi prinuđeni da se podvrgnu hirurškom lečenju.

78256618

 

Operativno lečenje podrazumeva koštanu korekciju, ugradnju delimičnih i totalnih veštačkih zglobova (proteza). Gotovo da nema razvijene zemlje koja danas nema dugačku listu čekanja na definitivno rešavanje okoštavanja zglobova ugradnjom proteza kolena i kuka. Međutim, u poslednjoj deceniji došlo je do razvoja regenerativne medicine, tako da se pojavila mogućnost odlaganja velikih hirurških zahvata.

Danas su u upotrebi različiti autologni regenerativni preparati: PRP („platelet rich plasma“ – plazma bogata trombocitima), ortokin (interleukin-1 receptor antagonist) i mezenhimalne matične ćelije (MSC). Ove metode, u većoj meri ili manjoj meri, doprinose usporavanju, ili čak u nekim slučajevima zaustavljanju degenerativnih procesa i obnavljanju oštećenih tkiva.

Treba istaći da se prilikom transplatacije ili transfera matičnih ćelija u lečenju patoloških stanja skeleta koriste zrele matične ćelije uzete od samog pacijenta koje su žive (autologna transplantacija, tj. transfer). Matične ćelije mogu se izdvojiti iz cirkulišuće krvi, koštane srži i masnog tkiva, iz krvi pupčane vrpce, zglobne čaure. One imaju sposobnost da se transformišu u određene ćelije, tj. tkiva koja su oštećena. Nakon uzimanja koštane srži iz karlica ili golenjače, posebnim iglama sa zatvorenim automatizovanim sistemom, izolacija matičnih ćelija vrši se na komercijalnim aparatima u željenom broju.

Matične ćelije mogu se izolovati iz masnog tkiva putem liposukcije, i to u ogromnom broju (60-70 miliona ćelija). U međuvremenu, dok se koštana srž obrađuje i matične ćelije izoluju, priprema se oštećeno mesto na zglobu i odstranjuje se sva izumrla hrskavica. Na mestu defekta hrskavice aplikuju se matične ćelije, koje se prekriju fibrinskim lepilom, što se takođe dobija iz krvi istog pacijenta. Ovakvi hirurški zahvati traju u proseku od sat do sat i po, u zavisnosti od veličine oštećenja na hrskavici zglobova.

Metoda transplantacije matičnih ćelija može se primenjivati praktično kod svih pacijenata, ali s obzirom na to da je kod osoba starije životne dobi broj matičnih ćelija relativno mali, preporučuje se njena primena kod pacijenata između 18 i 60 godina. Oni mogu biti oba pola, radno aktivni ili sa lakim i srednjim oblicima okoštavanja zglobova ili promena na tkivu. Budući da se radi o prebacivanju ćelija sa jednog mesta na drugo kod istog čoveka (autologna transplantacija), ova metoda je potpuno bezbedna i dosad nisu opisane nikakve komplikacije.

n-OLDER-PERSON-DOING-YOGA-large570

 

Brojna su patološka stanja u ortopedskoj hirurgiji koja se mogu lečiti matičnim ćelijama – poput oštećenja hrskavice zglobova, oštećenja ligamenata i mišića, patoloških stanja na kičmenom stubu (oštećenja kičmenog diska, osteoporoze, patoloških preloma), koštanih cista, nesraslih preloma, itd.

Veruje se da ovaj način lečenja ima pozitivan efekat u tretmanu dece i odraslih s cerebralnom paralizom, u slučaju oštećenja kičmene moždine, u tretmanu multiple skleroze, cervikalnih mijelopatija, migrene… Primena matičnih ćelija u ortopedskoj hirurgiji za mnoge pacijente značiće brži i bolji oporavak, ali i kvalitetniji život.

Sve regenerativne procedure već se sprovode u našoj zemlji uz odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije. Nažalost, Republički fond za zdravstveno osiguranje ove procedure nije uvrstio u redovno finansiranje, pa se one uglavnom sprovode u specijalističkim bolnicama u privatnoj praksi i zbog svoje cene dostupne su malom broju obolelih.

 

(Top zdravlje 1/16)