Blog

Namirnice koje ublažavaju bolove

  by    0   0

Namirnice koje ublažavaju bolove:

Bolni zglobovi
Prirodni lek: Višnje, kurkuma

Istraživanja ukazuju na to da konzumiranje dvadesetak kiselih višanja može biti efikasno kao i uzimanje brufena. Dnevno konzumiranje 45 višanja redukuje C-reaktivni protein, koji je glavni marker upale karakteristične za artritis i to za 25%.
Na sličan način može delovati začin tumerik (kurkuma), jer sadrži kurkumin. Istraživanja su pokazala da ova hemijska materija ublažava bol u istom stepenu kao i brufen kod pacijenata što pate od osteoartitisa kolena.

 

Bolni mišići
Prirodni lek: Đumbir

Nakon treninga osećate snažan bol u mišićima? Ako je tako, popijte čaj od đumbira pre i nakon vežbanja. Israživanja su pokazala da osobe koje se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima osećaju smanjenje bola za 25% posle treninga i to 24 sata nakon konzumiranja đumbira (oko pola kašičice dnevno jedanaest dana). naučnici smatraju da je to efekat specifične vrste antioksidansa u sadržaju đumbira, koji ujedno deluju antiupalno i analgetski.

 

Glavobolja
Prirodni lek: Kafa, semenke bundeve

Glavobolja je najčešće posledica proširenih ili uvećanih krvnih sudova u mozgu. napici s kofeinom, poput kafe, mogu izazivati skupljanje krvnih sudova i ublažavanje bola, ali i pojačati dejstvo analgetika, što vam omogućava da umanjite njihovu dozu. Ali ako je reč o migrenoznim bolovima, onda to može biti posledica nedostatka magnezijuma u organizmu. Zato treba da jedete namirnice bogate ovim mineralnom, a posebno semenke bundeve. Inače, magnezijum omogućava umanjenje nadražaja nerava i mišićnu napetost, koji uslovljavaju pojavu migrene.

Unos kalcijuma bez mlečnih proizvoda

  by    0   0

Unos kalcijuma bez mlečnih proizvoda:

Osobe kod kojih je otkrivena intolerancija na laktozu i one koje trenutno poste,ili  jednostavno, ne vole ukus mlečnih proizvoda i gotovo ih nikada ne jedu, ne unose dovoljno kalcijuma, toliko važnog za njihove kosti.

Ipak, pravilnom ishranom moguće je sačuvati zdrave kosti i bez kalcijuma iz mlečnih proizvoda. Naime, nivo apsorpcije kalcijuma u organizmu zavisi od vrste prehrambenog proizvoda koji konzumiramo. Tako je kod spanaća nivo apsorpcije kalcijuma 10%, kod mleka 30%, a kod brokolija čak 60%. To, međutim ne znači da ćete ukoliko te namirnice budete jeli u većim količinama, u organizam unositi i više kalcijuma. Naprotiv, vezivanje kalcijuma za kosti takođe varira od namirnice do namirnice i ono je daleko uspešnije ako je hrana istovremeno bogata vitaminima D, K i magnezijumom. S druge strane, ishrana bogata proteinima životinjskog porekla i solju podstiče izbacivanje kalcijuma iz organizma putem urina. Pošto Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba u organizam svaki treba da unese između 400 i 500mg kalcijuma, nudimo vam nekoliko alternativnih rešenja u slučaju da zaista ne podnosite mleko i mlečne proizvode.

Obogaćujte ukus jela susamom

Susam je veoma bogat izvor kalcijuma, jer 100g ovih sićušnih semenki sadrži 975mg kalcijuma. Uz to, susam je bogat i magnezijumom koji kalcijum fiksira za kosti.

 

Što češće jedite brokoli, kupus i peršun.

Kalcijum koji se nalazi u ove tri namirnice izuzetno se dobro asimiluje. Kafena šoljica ovog povrća sadrži istu količinu kalcijuma koliko i čaša mleka.

 

Izvor: Večernje Novosti

Idealan položaj za zdrav san

  by    0   0

Idealan položaj za zdrav san:

Čvrst san ne garantuje da ćemo ujutru ustati čili i vedri. Mnogima se dešava da, iako su dobro spavali, ustanu „lomni“, sa bolovima u određenim delovima tela. Ovakvo osećanje je posledica nezgodnih položaja tokom sna, u kojima dolazi do naprezanja kičme, vrata, ramena, bokova,  pa čak i vilice, upozoravaju stručnjaci. Oni naglašavaju da je spavanje na boku najzdravije.

Prilikom odabira položaja, obratite pažnju na tri krivine tela: donji deo leđa, sredinu i predeo oko vrata. One su važne za prirodan položaj tokom spavanja, a to je na boku. Ukoliko se između kolena stavi jastuk, biće još udobnije, jer će se na taj način  relaksirati i kukovi. Ako je osoba hipertoničar, treba da spava na levoj strani, a ako u bubregu ima kamen, na desnoj.

Spavanje na stomaku nije zdravo jer dovodi do degeneracije kičmenog stuba. Osim toga, ligamenti i mišići oko kičme suviše se naprežu u tom položaju, zbog čega se stvara pritisak na nerve u rukama, što može da dovede do trnjenja u rukama narednog dana. Ova poza nije preporučljiva jer težina tela pritiska pluća, što onemogućava duboke cikluse udisaja i izdisaja.

Ne preporučuje se ni spavanje na leđima, zato što jezik može da padne unazad i blokira disajni kanal. O ovome posebno treba da vode računa hrkači skloni apnei. Ovaj položaj, ali  polusedeći,  preporučljiv je jedino onima sa bolesnim srcem, pojedinim bolestima disajnih organa i glaukomom. Za pravilan položaj glave preporučuje se  srednje visok ili vodeni jastuk, koji se prilagođava položaju tela.

 

Izvor: Novosti Život

Imunitet se krije u limfnom sistemu

  by    0   0

Imunitet se krije u limfnom sistemu :

Kako će organizam da se izbori sa bolešću zavisi od imuniteta, a on se „krije“ u limfnom sistemu. Limfni sistem je brana svim bolestima, grana se po celom organizmu, a mrežu odbrane čine limfa, limfni sudovi, limfne žlezde, i limfni organi – krajnici, slezina, koštana srž. Limfa, što na latinskom znači „kraljica vode“, nastaje iz krvi, odnosno od tečnosti kojom krv „kupa“ svaku našu ćeliju. Svaki od delova limfnog sistema ima svoju ulogu: limfni sudovi vraćaju limfu u krvotok, zahvaljujući kojoj se deo krvi praktično „reciklira“, limfni čvorovi, zajedno sa slezinom, krajnicima i Pajerovim pločama u digestivnom traktu čine imunitet ljudskog organizma i filtriraju strane materije i izazivače infekcija u čemu im pomaže limfa.                                                                     

Limfa, kao filtrat krvi kreće iz dovodnih limfnih sudova, zatim se kroz sinuse, prenosi do odvodnih limfnih sudova. Sinusi sadrže specifične ćelije koje se zovu makrofagi i koji uklanjaju  99 odsto svih štetnih činioca koje limfni sudovi dovode u limfni čvor. Ako čvorovi izgube sposobnost filtriranja, u njima se nakuplja „otrov“ i čvor se uvećava. Upravo to izaziva strah kod pacijenata, jer opipljiv čvorić može da ukaže na teška, pa i maligna oboljenja. Na sreću, uglavnom se radi o benignom uvećanju.

Ovo u intervjuu za „Novosti“ objašnjava profesor dr Biljana Mihaljević, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije i rukovodilac Limfom centra.

 

Šta se dešava kada dođe do poremećaja limfnog sistema?

Pošto je povezan sa svim drugim sistemima organa, poremećaj u radu limfnog sistema može da utiče na nastanak širokog spektra bolesti i stanja, od celulita do malignih bolesti.

 

Za koje je sve  bolesti odgovoran limfni sistem?

Ako se višak tečnosti ne vraća u krvotok onda može da dođe do otoka tkiva, odnosno limfedema. Zbog akumulacije limfe, javlja se otok u ekstremitetima, što se dešava često srčanim bolesnicima. S druge strane, kada se javi otok limfnih žlezda obično se kod pacijenata stvara panika jer to može da ukaže na teška, maligna oboljenja. Limfne žlezde su najvažnije komponente imunog sistema jer stvaraju i skladište imune ćelije, uključujući i limfocite. Njihovo uvećanje, međutim, uglavnom upućuje na benigna stanja, mada se mora misliti i na maligne bolesti.

 

Kakva je uloga limfnih žlezda?

Najvažnija njihova uloga je pročišćavanje limfe, sprečavanje širenja zaraze i u proizvodnji limfocita i antitela, pomoću kojih se organizam  bori protiv bakterija, virusa i gljivica, kao i protiv sopstvenih tumorskih izmenjenih ćelija.

 

Kako da prepoznamo da je reč o benignom uvećanju žlezde?

Kod dece je, recimo, u većini slučajeva uvećanje limfnih čvorova posledica nekog prolaznog benignog oboljenja, kao što su virusne infekcije, kada dolazi do uvećavanja broja makrofaga i normalnih limfocita, kao odgovor na pojavu antigena. Limfadenopatija, odnosno otok limfnih žlezda je jedan od najčešćih kliničkih problema sa kojima se sreću pedijatri. Razlikovanje limfadenopatije kao posledice normalnog odgovora na česte virusne infekcije nasuprot onoj koja zahteva ozbiljnije ispitivanje često je vrlo teško. Uvećanje limfnih žlezda posebno je izraženo kod tuberkuloze, HIV, bolesti poljupca, odnosno infektivne mononukleoze, karcinoma poznatih kao Hočkinov i ne-hočkinov limfom, kao i kod metastaza tumorskih ćelija drugih organa (dojke, pluća, usne duplje) koje se prenose limfnim sistemom.

 

Postoje li, ipak, određeni parametri kod procenjivanja uvećanja?

Pre svega, važno je znati da ukoliko limfne žlezde ostaju uvećane duže od mesec dana, obavezno treba konsultovati lekara. Potrebno je proceniti veličinu, mesto i osobine uvećanih čvorova, uz bilo kakve druge pridružene promene. Crvenilo, bolna osetljivost, toplota i fluktuacija ukazuju obično na infekciju. Ako se radi o karcinomu širenje je postepeno i bezbolno. U svakom slučaju, ako se posumnja na karcinom, uzima se punktat ili isečak limfne žlezde (biopsija) koji se šalje na histopatološku analizu.

 

Ako limfni sistem čisti telo od otrova kako se održava i čisti on sam?

Pravilna ishrana je od posebne važnosti. Trebalo bi da se izbegava industijski obrađena hrana, jer se na taj način smanjuje ukupna količina „mulja“ koje limfni sistem treba da očisti. Što manje toksina limfni sistem treba da obradi, to će lakše da funkcioniše. Da bi se limfotok održao, neophodno je redovno hidriranje organizma: treba piti dosta vode, prečišćene ili filtrirane, po mogućstvu osam čaša dnevno. Zdravo znojenje takođe je poželjno za dobru detoksikaciju organizma i funkciju limfnog sistema.

 

Da li su preporučljive limfne drenaže koje se primenjuju u kozmetičkim salonima?

Ne mogu da škode, jer se na taj način telo oslobađa viška tečnosti koje dovodi do otoka, najčešće u ekstremitetima. Samo, važna je konsultacija sa lekarom, posebno ako postoje priduružene bolesti.

 

Ako limfni sistem čisti telo od otrova, kako se održava i čisti on sam?

Pravilna ishrana je od posebne važnosti. Trebalo bi da se izbegava industrijski obrađena hrana, jer se na taj način smanjuje ukupna količina „mulja“ koje limfni sistem treba da očisti. Što manje toksina limfni sistem treba da obradi, to će lakše da funkcioniše. Da bi se limfotok održavao, neophodno je redovno hidriranje organizma: treba piti dosta vode, prečišćene ili filtrirane, po mogućstvu osam čaša dnevno. Zdravo znojenje takođe je poželjno za dobru detoksikaciju organizma i funkciju limfnog sistema.

Tekst preuzet iz “Doktor u kući”, Novosti, broj 257

Vreme trešanja

  by    0   0

Vreme trešanja:

Trešnja je voće izuzetno bogato vitaminima A,C, a u nešto manjim količinama i vitaminima B1, B2, B3 i B6. Odlične su za ljude na dijeti, jer činija ovog voća sadrži samo 85 kalorija, ali ima i ugljenih hidrata, belančevina i vrlo malo masti. Najlepša voćka juna preporučuje se i trudnicama jer sadrži mnogo folne kiseline. Od minerala bogate su kalijumom, kalcijumom, gvožđem, cinkom i magnezijumom.

U tradicionalnoj medicini trešnja je delotvoran lek za artritis i giht, a poznavaoci tvrde da je trešnja delotvornija od aspirina. Ko ima bolesne bubrege ili probleme sa mokraćnim putevima, olakšaće sebi ako skuva šaku peteljki u litri vode. Čaj treba da ključa dva minuta, potom da odstoji i pije se nezaslađen, u malim gutljajima.

Trešnje imaju izuzetno antiinfektivno i antioksidativno dejstvo, a odlična su podrška organizmu u borbi protiv bolesti srca i karcinoma. Stručnjaci savetuju da trešnje jedete sveže, jer termičkom obradom gube lekovita svojstva, ali i da ih ne jedete pre obroka jer mogu da uspore varenje.

 

Izvor: “Bilje &Zdravlje”,Novosti, broj 264

Osteoporoza – prevencija na prvom mestu

  by    0   0

Osteoporoza – prevencija na prvom mestu:

Ovo oboljenje najčešće napada žene starije životne dobi, a osim što narušava kvalitet života, može ozbiljno ugroziti zdravlje.

Usled poremećaja metabolizma kalcijuma, koštano tkivo postaje porozno, što dovodi do slabljenja skeletnog sistema i nastanka osteoporoze, bolesti koja znatno povećava rizik od preloma kostiju. Češće pogađa žene, naročito u postmenopauzi, jer hormonske promene prouzrokuju smanjenje koštane mase, dok se kod muškaraca manifestuje najčešće nakon 70. godine života. Iako zahvata sve  kosti, najpodložnije prelomima jesu kičma, ručni zglob i kuk. Statistike pokazuju da veće predispozicije za nastanak osteoporoze imaju mršave žene tankih kostiju i svetle kose, a pušenje, alkohol i neaktivnost povećavaju rizik od ovog oboljenja.

PREPOZNAJTE NEPRIJATELJA

Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“, jer se gubitak koštane mase uglavnom odvija bez simptoma. Bolovi u leđima se javljaju tek pri pojavi mikrofraktura kičmenih pršljenova, a pojačavaju se u uspravnom i smiruju u ležećem položaju. Ustanovljeno je da oko 40% pacijenata (kod kojih ne postoje frakture) oseća bolove u kostima, dok preostalih 60% nema nikakve simptome sve do pojave prvog preloma, obično u regiji grudnih pršljenova ili na ruci. Osim što ograničava radnu sposobnost i ugrožava kvalitet života, osteoporoza je neretko uzročnik lomova „velikih“ kostiju. Kod starijih osoba posebno je opasan prelom kuka, koji zahteva dugotrajno ležanje. U tom slučaju povećava se i rizik od stvaranja tromba i upale pluća, što može imati kobne posledice.

KAKO SPREČITI OSTEOPOROZU?

Lekari ističu da su najvažniji pravilna ishrana i fizička aktivnost. Jelovnik mora biti uravnotežen kako bi se organizam snabdeo dovoljnom količinom kalcijuma i vitamina D. Žena u menopauzi treba svakodnevno da unosi bar 1.000 do 1.200 mg kalcijuma. Najbolji izvor ovog minerala jesu mlečni proizvodi, ali oni, nažalost obično sadrže i holesterol, zbog čega se preporučuju isključivo obrano, nemasno mleko i mladi sir. Kalcijumom je bogato i zeljasto povrće, kao što su brokoli i karfiol. Što se vitamina D tiče, dnevne potrebe mogu se zadovoljiti dvadesetominutnim izlaganjem suncu (u ranim prepodnevnim ili kasnim popodnevnim časovima), ali i konzumiranjem ribe i ribljeg ulja.

RANA DIJAGNOSTIKA – DOBRA PREVENCIJA

Da bi se izbegle neželjene posledice, osteoporozu je potrebno dijagnostikovati na vreme. Rana dijagnoza i blagovremeno lečenje od izuzetnog su značaja, posebno za osobe sa jednim ili više faktora rizika za obolevanje od osteoporoze. Stručnjaci ističu da je pravo vreme za odlazak na prvu kontrolu godinu dana nakon nastanka menopauze. Žene slabe fizičke građe, osobe s porodičnom istorijom osteoporoze, one koje dugo vremena uzimaju lekove protiv epilepsije ili steroide – trebalo bi da se pregledaju i ranije. Ukoliko lekar utvrdi da  postoji rizik, preporučiće merenje gustine kostiju, što je potpuno bezbolna i neškodljiva procedura.

MEDIKAMENTI

Zlatni standard u lečenju osteoporoze jesu bisfosfonati, lekovi koji povećavaju koštanu gustinu i smanjuju rizik od preloma, što je krajnji cilj lečenja osteoporoze.

ALTERNATIVNA MEDICINA

Neki ljudi sa osteoporozom pate od loše asimilacije kalcijuma zbog nedostatka silicijuma ili fosfora, dok drugi imaju problema sa malfunkcijom tiroidne ili paratiroidnih  žlezda, koje su odgovorne za metabolizam kalcijuma. Paratiroidne žlezde kontrolišu nivo kalcijuma u krvi lučenjem određenih hormona. Kada se kalcijum koji se nalazi u kostima, zglobovima i mekim tkivima ubacuje u krvotok, dolazi do smanjenja koštane mase. Kisela krv, koja nastaje konzumiranjem prevelike količine mesa, mleka , jaja, šećera, industrijskuh namirnica te usled stresa i intoksikacije organizma- ubrzava razvoj osteoporoze. Dakle, hrana životinjskog porekla izvlači kalcijum iz kostiju, pa prednost treba dati biljnim namirnicama.

VIŠAK MASNOĆA POVEĆAVA RIZIK

Jetra stvara prirodne emulgatore (žučne kiseline odnosno njihove soli), koji pomažu da se masnoće pretvore u materije rastvorljive u vodi (mokraća, znoj, stolica…). „Laboratorija organizma“ nije u stanju da preradi sav višak masti, koje se u tom slučaju vezuju za određene supstance u crevima stvarajući tako organska jedinjenja – sapune. Na ovaj način gubimo dragoceni kalcijum, čak i kada ga u doovoljnoj meri unosimo u organizam, jer ga vezuju masnoće, pa se izbacuje putem stolice.

SMANJITE SO

Preslana hrana izvlači kalcijum iz kostiju, pri čemu se smanjuje njihova čvrstina. Ukoliko mislite da ne jedete preslanu hranu, nemojte zaboraviti na skrivene soli iz prerađevina (pašteta, salama, viršli, slanine, šunke, kobasica, sireva, kečapa, zimnice, kiselog kupusa, krekera, sardina, tunjevine, slanih grickalica, gotovih i konzerviranih proizvoda), koje takođe obiluju ovim začinom.

OBEZBEDITE DOVOLJNO MINERALA BORA!

Bor, mineral koji se u organizmu nalazi u tragovima, znatno utiče na razvoj osteoporoze. Ako ne jedete dovoljno jezgrastog voća (orasi, lešnici, bademi), nemate dovoljno bora u organizmu, a taj nedostatak remeti metabolizam kalcijuma. Neka istraživanja pokazuju da ovaj mineral drastično podiže i nivo estrogena u  krvi, kao i nekih drugih sastojaka koji sprečavaju gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

ŠTA JOŠ TREBA IZBEGAVATI

Osim mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i nezdravih masnoća, iz ishrane treba izbaciti šećer,  belo brašno, kofein, alkohol i gazirane napitke, jer dugotrajno konzumiranje takve hrane dovodi do smanjenja kalcijuma u kostima. Takođe, dokazano je da postoji direktna veza između pušenja i smanjenja koštane mase.

BILJNI IZVORI KALCIJUMA

Konzumiranje malih količina životinjskog proizvoda, a više biljnih namirnica, pozitivno utiče na zdravlje kostiju. Jedan od najboljih biljnih izvora kalcijuma jesu semenke susama (treba ih jesti mlevene), koje imaju čak sedam puta više ovog minerala nego mleko. Za sprečavanje osteoporoze važno je i zeleno lisnato povrće jer je bogato vitaminom K, beta karotenom, vitaminom C, kalcijumom, magnezijumom i drugim materijama neophodnim za zdravlje skeleta. Vitamin K odgovoran je za formiranje osteokalcina, esencijalnog proteina koji podiže nivo kalcijuma u telu i uključen je u mineralizaciju kostiju. Dobri biljni izvori kalcijuma jesu i suve smokve, rogač, badem, brokoli, orasi i semenke.

SOJA – LEPAK ZA KALCIJUM

Naučnici su nedavno otkrili da prirodni vitamin K2, kog najviše ima u soji, „lepi“ kalcijum za kosti i samim tim ih jača. Dalje, ova mahunarka sadrži amino-kiseline bogate sumporom, iz kojih se u urinu stvaraju sulfati, soli koje ne omogućavaju kalcijumu da se reapsorbuje u krv i izbacuje kroz urin.

SAVETI ZA JAKE KOSTI

  • Jedite susamov maslac (taan) pomešan sa medom
  • Svakog jutra popijte napitak od dve kašičice jabukovog sirćeta, vode i meda.
  • Pijte čaj od rastavića budući da je izuzetno bogat kalcijumom.
  • Konzumirajte sok od ananasa (bez šećera).
  • Jedite borovnice.
  • Što češće jedite kelj, najbolje svež ili kuvan na pari.

Preporuka za doručak

Ovsene pahuljice kratko prokuvati u sojinom mleku, dodati bademe, suve smokve, med, mlevene semenke susama, lana i bundeve, cimet i kakao.