Blog

Trening od 10 minuta, puta tri

  by    0   0

“Svake četvrte godine, letnje Olimpijske igre podstaknu ljude da krenu da vežbaju“, kaže Glen Geser, profesor i drektor „ Healthy Lifestyles Research Center“ na Arizona State University-u, koji nadgleda novo istraživanje o vežbanju i visokom pritisku koja je delimično inspirisana Olimpijskim igrama.

Ulice i teretane su pune ljudi koje su inspirisane pričama o uspehu na Olimpijskim igrama. „Oni trče ili vežbaju sat vremena ili više, ali kroz nekoliko nedelja, većina ljudi odustane i nastave svoj sedeći stil života. Želeli smo da vidimo, da li postoje drugačiji pristupi vežbanju, koji će se lakše prilagoditi današnjem burnom stilu života, a da bude efektivan.

Posebno, on i njegove kolege se nadaju  da odrede da li deljenje vežbi u  manje, izvodljivije segmente koji bi se izvodili u toku dana, umesto jednog dugog treninga.

Zato su on i njegove kolege okupili grupu volontera, koji su zdravi, osim nekih ranih simptoma visokog krvnog pritiska, ili prehipertenzija.

Visoki krvni pritisak, naravno je jedan od glavnih rizika za bolesti srca i infarkt i prehipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za visko krvni pritisak. Skoro 70 miliona Amerikanca ima prehipertenziju, sa krvnim pritiskom  koji može dostići  i do 140/90 i tendencijom da skače u  toku dana.

Za ohrabrenje je da se na smanjenje prehipertenzije može uticati vežbama. Ali mnoga istraživanja o vežbama i krvnom pritisku  su koristile duge vežbe od 30minuta i više dnevno, što je standard koji se preporučuje za unapređenje zdravlja.

Dr Geser  je tražio od  volontera da hodaju brzo, intenzitetom od 75% od maksimalnog pulsa, 10 minuta tri puta dnevno. Sesije su se sprovodile u 9:30, 13:30 i 5:30.

Posebnim danima, volonteri su imali jednu 30 minutnu sesiju pod nadzorom, popodne, dok poslednjeg dana, nisu vežbali uopšte.

Svi su nosili aparate koji su merili krvni pritisak tokom 24sata.

Na kraju, rezultati su pokazali da je deljenje treninga u tri kratke sesije je značajno efektivnije nego jedan trening od pola sata. „Podeljeni trening je doveo do nižeg krvnog pritiska u periodu od 24 sata.“, kaže dr Geser.

Takođe je smanjilo i broj slučajeva kada je krvni pritisak volontera skakao iznad 140/90.

Sve u svemu, rezultati su vrlo ohrabrujući. „Za ljude kojima je 30 minuta vežbanja mnogo teško ili oduzima mnogo vremena, možemo da preporučimo 10 minuta, 3 puta dnevno. Ako neko hoće da smanji značaj 10 minutnog hoda kao previše skromno da  bude značajno, istraživanja su pokazala, da bar  za krvni pritisak, izdeljeni trening je u stvari efikasniji od jednog treninga od 30 minuta.“

 

Njegov rad se pridružio brojnim istraživanjima koji pokazuju da su kratke i više puta ponavljane aktivnosti vrlo povoljne po zdravlje. Jedno istraživanje je pokazalo da kod dece itinejdžera, kratke aktivnosti od po 5 minuta, više puta u toku dana, značajno smanjuje rizik od povišenog holesterola, velikog obima u struku i povišenog krvnog pritiska.

Ruga istraživanja su otkrila da vežbanje sporadično u toku dana, utiče na kontrolu težine, pogotovo za starije žene. Takođe, u nekoliko manjih studija, značajno se poboljšala aerobna sposobnost kod ljudi koji su prethodno slabo kretali, isto kao i  jedan dug trening, ali su manje odustajali od vežbanja.

Međutim, tako izdeljeno vežbanje ima svoja ograničenja. „Nećete otići na Olimpijske igre, ako šetate 3 puta dnevno po 10 minuta. Bićete srećniji, ali nećete postati vrhunski sportista“, kaže Dr Geser.

 

Želite da izlečite diskus herniju bez operacije?

  by    0   0

Danas bolovi u leđima se pojavljuju kod čak 80% ljudi, a diskus hernija je jedan od najčešćih uzroka. Na sam pomen hernije, većina ljudi pomisli na užasavjuće bolove, ležanje i na kraju, operaciju. Međutim, diskus hernija može vrlo uspešno da se leči i  bez operacije.

 

Diskus hernija

 

Hernijacija diskusa nastaje usled degenerativnih (artrotičnih) promena na kičmenim pršljenovima u vidu spondiloze i spondilartroze, kao i usled dugotrajnog sedenja i preteranog opterećivanja kičme u raznim neprirodnim položajima. Do oštećenja najčešće dolazi prilikom podizanja tereta sa savijenom kičmom, rotatornim pokretima kičme, a na duže staze – lošim držanjem, mišićnom slabošću i disbalansom.

 

U jedru diskusa – nukleus pulposus, nastaju biomehaničke promene, kao i na kolagenu opne – prstena – anulus fibrosus. Dolazi do rascepa na opni u koju se utiskuje ili izliva jedro koje vrši pritisak na okolno tkivo. To se zove prolaps nukleusa – discus hernia.

 

Praćeno je bolom, spazmom mišića, radikularnim (koren nerva) bolovima, koji se šire duž noge/ruke. Diskus  hernija je najrasprostanjenije stanje na svetu i utiče na svakodnevne aktivnosti, a njegove posledice može dovesti i do velikih društvenih i psihičkih problema.

 

Najčešće obuhvata pršljenove L4-L5, L5-S1 ili u vratnom delu C5-C6, C6-C7, ali se može javiti i u torakalnom delu i na drugim pršljenovima.

Diskus-hernija-slika (1)

 

Neoperativno lečenje diskus hernije

 

Operacije na kičmenom stubu oduvek izazivaju veliki strah među pacijentima. Međutim, današnje vreme, pruža nove mogućnosti lečenja diskus hernije bezbolnim metodama bez operacije! Ukoliko patite od diskusa vratnog ili lumbalnog dela kičme, a ne želite više da uzimate lekove protiv bolova, obišli ste sve lekare i definitivno ne želite da se podvrgnete operaciji diskusa i da se izlažete ozbiljnim rizicima koja takva operacija nosi, postoje rešenja.

 

Kiropraktika

To je nauka zasnovana na principu da je bolest posledica prekida prirodnog nervnog toka, uslovljenog koštano muskularnim disbalansom. Kiropraktika ( na eng. Chiropractik) znači uradjen rukama ili jednostavno ručna manipulacija. To je umetnost korišćenja precizno usmerene, pravilno dozirane sile na zglob koji je izmešten.

 

Mozak, kičmena moždina i nervi (koji su u manjoj meri vezani za mozak), a u većoj za kičmenu moždinu, čine sastavni deo nervnog sistema. Kičmena moždina predstavlja kanal za prenos “nervnih informacija” od mozga do samih nerava, i nazad. Kada se ovaj protok na bilo koji način poremeti, dolazi do promena i smetnji u funkcionisanju organizma.

 

Kao što je već navedeno gore, uzrok bolova može biti hemijskog porekla (nepravilna ishrana, toksini, stres, upala,…), ali veoma često se radi o mehaničkim problemima (poremećen položaj pršljenova…).

 

Kiropraktičar treba da otkrije precizno mesto od kojeg kreću pomenuti problemi – on dakle traži uzrok problema. Rešavanjem uzroka otklanja se ili barem ublažava i posledica.

Licensed-Chiropractic

Kiropraktika  je u svetu najrasprostanjenija  prirodna i neoperativna metoda  lečenja, koja kada se izvodi od strane školovanog i iskusnog kiropraktičara, dovodi do željenih rezultata.

Sa kineske tačke gledišta disbalansi koji dugo opstaju u telu uzroci su oboljenja. Reakcije tela jasno se vide i osećaju u toku dana. Može da doðe do povećanog lučenja, zamora, povećane aktivnosti, temperature ili do emotivnih reakcija. Takve reakcije su poželjne, jer pokazuju da je proces počeo.

Uticaj tradicionalne kineske medicine istražuje se i potvrđuje i u zapadnim metodama (primer brzog nadražaja i reakcije, poboljšanje kvaliteta krvi i limfe, bolji rad organa za varenje…). Redovnim tretmanima dolazi do popuštanja bolova i do treninga kontrole osećaja. Povećava se senzibilitet sopstvenog tela, bol se konstatuje ranije i može pravovremeno da se tretira. Terapija predstavlja važnu preventivnu meru koja doprinosi kvalitetu života i dobrom osećanju.

 

 Terapija

U terapiji se mogu  primenjivati specifične terapeutske masaže leða (po nauci istočne medicine), grudnog koša i grudne kosti u ležećem položaju, a zatim masaže leđa i vrata u sedećem položaju. U zavisnosti od stanja organizma, prvih par terapija mogu biti prilično bolne.

 

Takođe terapija bi trebalo da uključuje i limfnu drenažu. Pokreće se cirkulacija krvi i limfe, što pomaže u izbacivanju toksina i viška vode iz organizma. Pročišćavaju se i bubrezi, što može prouzrokovati izbacivanje peska ili kamena. Poboljšanjem rada organizma, ubrzava se i olakšava oporavak diskus hernije.

 

Opštim pristupom lečenja diskus hernije, ne samo problematičnog mesta, već podizanjem celog tela i duha na viši nivo, ostvaruju se izvanredni rezultati, poboljšava se kvalitet života i operacije se mogu izbeći.

 

 

Šta sve može biserna voda?

  by    0   0

Ljudi su od davnina biseru pripisivali isceljujuća svojstva. Šta sve nisu radili sa njim: rastvarali ga u vodi  i pravili prah, gutali u celini i stavljali na bolno mesto… Mnogi ga i danas koriste da se izleče, ali i da zaustave starenje.

Biseri sadrže organsku supstancu konhiolin, koja obiluje antioksidativnim svojstvima, štiti organizam od ultravioletnog zračenja (UV), aktiviraju zaštitne procese u ćelijama i normalizuje nivo Ph. Konhiolin predstavlja „šesti životni element“, a u njegovom sastavu otkriveni su gotovo svi postojeći elementi prirodne aminokiseline – osnovni materijal za stvaranje novih zdravih ćelija, sposoban da aktivira ćelije imunosistema i samim tim poveća njegovu sposobnost samoizlečenja.

Biserni prah takođe sadrži glukozu, vitamine B i D, te oko 20 različitih hemijskih elemenata neophodnih organizmu. Četiri-pet bisera prelijte čašom vode i ostavite da odstoji preko noći. Pijte po jednu čašu te vode dnevno. Najefikasnija je voda koja je odstajala u vreme rastućeg meseca (period od dve nedelje između mladog i punog meseca). Kako bi što duže sačuvala lekovita svojstva, odstajalu vodu s biserima sipati u flašicu od tamnog stakla, u to dodajte mililitar-dva konjaka i dobićete tinkturu koja može stajati neko vreme. Uzimajte po pet kapi na čašu vode dva puta dnevno, kao i dve kapi na jezik svakodnevno jedanput, na prazan želudac. Sredstvo možete nanositi i na kožu, na pulsne tačke.

Biserna voda je korisna za: krvarenje (hemoroidi, krvarenje desni, obilna menstrualna krvarenja); konjuktiviitis; upala i povišena temperatura; bolesti jetre i kamen u bubregu; nakon preloma i u slučaju osteoporoze. Jednu do dve čaše vode odstajale s biserima (bolje sa bisernim prahom) dodajte u kadu sa vodom temperature 36-37 stepeni pa lezite u nju na 15 minuta. Seansa od sedam-osam kupki povećava tonus kože (zateže je), čineći je sjajnom i baršunastom, a uz to izjednačava ten.

Recepti istočne medicine: U Japanu se biserni prah preporučuje za prevenciju bolesti kostiju i zglobova, jačanje zuba, kose i noktiju. U Kini smatraju da biser ublažava upale. Stavljaju ga na bolno mesto, najčešće u vidu losiona sa bisernom vodom. On pomaže da se ubrza zarastanje kostiju usled preloma budući da je organizmu u to vreme posebno potreban kalcijum. Na Tajlandu i Laosu biserni prah dodaju u sredstva za normalizaciju varenja, smanjivanje želudačne kiseline, bolji rad jetre. On takođe doprinosi tome da se ublaže tegobe kod obolelih od hepatitisa. U Tibetanskoj medicini koristi se kao umirujuće sredstvo i preporučuje se osobama koje žele da se oslobode viška kilograma. Stanovnici Indije piju vodu iz posude u kojoj leži nekoliko sitnih bisera, koji kako se smatra, daju vodi tonizirajuća i osnažujuća svojstva. Istovremeno sa uzimanjem biserne vode korisno je na domalom prstu desne ruke nositi biser u srebrnom okviru (u srebrnom prstenu). U savremenoj kozmetici spektar korišćenja bisernog praha veoma je širok: lakovi za nokte i kosu, kreme za lice, losioni za telo, puderi – rečju, biserna kozmetika čini čuda! Biserni prah ojačava nokte i kosu, sužava pore, podmlađuje i zateže kožu, poboljšava boju lica.

Dragocena preporuka litoterapeuta: U slučaju otitisa (upala uha) nosite minđuše s biserom, to će vam pomoći da se izborite sa upalom. Ako je počeo napad migrene, dobro je staviti na čelo nisku bisera. Usled povišene temperature bisernu ogrlicu stavite na  vrat. Prirodna hladnoća bisera pomoći će da se snizi temperatura tela. Kako biste se bolje nosili s nervnom napetošću i smirili se, trljajte prstima nisku bisera ili ih kotrljajte među dlanovima.

Napomena: Lekoviti su samo pravi, prirodni biseri!

 

Izvor: Ruski doktor 11/17

Ispravite krivu kičmu: skolioza i kiropraktika

  by    0   0

Ukoliko vi ili vaše dete ima krivu kičmu, ili skoliozu, ne očajavajte. Postoji način kako da se ona smanji i unapredi kvalitet života vas i vaših najbližih.

 

Šta je skolioza?

Kriva kičma, čak i blago kriva, može izazvati bol i posturalne probleme. Kada je krivina veća od 10 stepeni, smatra se skoliozom.

Prvi simptom skolioze sa kojim pacijenti dolaze kod doktora je značajna krivina kičme i u većini slučajeva uzroci nisu poznati. Čak i blagi slučajevi, mogu osećati bol i imati smanjenu pokretljivost.

U težim slučajevima efekti stanja su naglašeniji. Kiropraktika  postaje sastavni deo tretmana skolioze i novija istraživanja daju sve više dokaza da je vrlo efikasna i da ima mnogo prednosti.

Uglavnom, mala krivina je često ignorisana u tradicionalnoj  medicini. U mnogim slučajevima skolioza nije dijagnostikovana dok krivina ne dovede do ozbiljnih bolova, iskrivljenosti i strukturnog oštećenja.

Ukoliko pristupite skoliozi tretmanom kiropraktike, ona omogućuje rano otkrivanje manjih krivina. Izuzetno je bitno što ranije otkriti krivinu, jer su veće šanse da se progresija stanja zaustavi i leči pre nego što simptomi negativno utiču na čovekovu pokretljivost i kvalitet života.

scoliosis-1280x500

 

 

Smanjenje Kobovog ugla

Kobov ugao je termin kojim se opisuje ugao deformtieta kičme. Široko se koristi da bi opisao oštećenje kičme zbog povrede ili bolesti, ali i da se opiše krivina kičme usled skolioze. Ova mera se koristi da bi se pratilo stanje i odredile terapije i neophodni tretmani.

U istraživanju  koje je objavljeno u septembru 2011, 28 pacijenata, između 18 i 54 godine, sa skoliozom je učestvovalo u tretmanu kiropraktikom. Nakon završetka terapije, pacijenti su praćeni sledećih 24 meseci.

Pacijenti su prijavljivali smanjenje bola, povećanje pokretljivosti. Kobov ugao kod svakog pacijenta je smanjen. Ono što je najzanimljivije, čak i posle 24 meseci, rezultati su se očuvali.

 

Prognoza skolioze

Bitno je razumeti da se prognoza skolioze može značajno poboljšati. Međutim, tehnički, nije „izlečiva“. Skolioza se ponekad upoređuje sa dijabetesom, jer je to stanje kojem je neophodna stalna pažnja. Bitno je da se promeni način razmišljanja, sa kratkoročnog, na dugoročno. Ovo će biti dugoročna nega, koja će trajati celog života.

Sa pravim pristupom, možete živeti ispunjen život sa minimalnim ograničenjima. Dokle god ste posvećeni planu koji ste napravili sa doktorom, možete značajno unaprediti kvalitet života bez midera ili operacija.

Razni pristupi koji obećavaju brzo rešenje skolioze, nažalost retko daju značajne rezlutate. Lako je obećati brzo rešenje, ali je mnogo teže obistiniti ga. Mnogi pristupi imaju vrlo malo uticaja na kvalitet života ljudi, a vrlo je moguće da pogoršaju stanje.

skolioza-nova10

Kiropraktika pomaže da se poboljša funkcija mišića i zglobova. Tako se poboljšava pokretljivost, smanjuje bol, povećava udobnost u svom telu. Takođe, kiropraktika može da smanji i druge simptome ili probleme koje čovek oseća i da spreči dalju degeneraciju kičme.

Zglobovi kičme moraju da se „nameste“ i „centriraju“. Pre toga, mišići moraju da se pripreme i opuste. Mozak mora da nauči da drugačije koristi svoju kičmu i mišiće, nego kako ih je ranije koristio. Da bi efekat tretmana bio maksimalni, neophodan je kompletan pristup. Terapeutske masaže, pravilno dozirane vežbe, kiropraktika, moraju zajedno da se sprovode radi najboljeg uticaja na smanjenje i održavanja malog stepena skolioze.

 

Kako uz pomoć nauke smanjiti bol?

  by    0   0

Nauka je o bolu mnogo naučila u poslednjih 50 godina, ali i dalje,  te informacije su vrlo malo uticale na to kako se sam bol rešava. Ako imate neke bolove, ovo su informacije za vas. Kada završite sa čitanjem ovog teksta, znaćete mnogo više o mehanizmu bola, a vrlo je moguće da ćete zbog toga i bolje da se osećate, jer nauka potvrđuje da edukacija o bolu može da smanji tegobe.

 

Bol je mehanizam preživljavanja, sa ciljem da zaštiti telo

Bol se definiše kao neprijatan subjektivni osećaj čiji je cilj da motiviše da se nešto uradi, uglavnom da se zaštite delovi tela, za koje mozak misli (sa razlogom ili ne) da su povređeni. Ako osećate bol, to znači da mozak misli da je deo tela pod pretnjom i da je nešto potrebno da se  uradi povodom toga. U tom  smislu, mehanizam preživljavanja je od izuzetnog značaja.

Ljudi koji su rođeni bez osećaja za bol, ne žive dugo. Vaš nervni sistem je vrlo ozbiljan kada je u pitanju stvaranje bola i zato možete da očekujete, da kada telo misli da je deo tela oštećen, da će vam svakako dati jasnu nameru da se nešto uradi povodom toga.

Bol dolazi iz mozga, a ne iz tela

Ovo je osnovna promena koja se dogodila u nauci o bolu. Bol se stvara  u mozgu, a ne samo da pasivno posmatra senzacije koje dolaze iz drugih delova tela.

Kada je deo tela oštećen, nervni završeci se aktiviraju i obrađuju ovu informaciju i šalju signale opasnosti ka mozgu. Ali nijedan bol se ne oseti sve dok mozak ne obradi te informacije i odluči da li će senzacija bola da pomogne, na bilo koji način. Na primer, da podstakne protektivno ponašanje da bi se dodatno smanjilo oštećenje i omogućilo mu što više vremena za oporavak.

Mozak obrađuje ogromnu količinu informacija, do konačne odluke, uključujući emocije, prethodna sećanja i buduće želje. Zato, bol nije precizna mera obima povređenog tkiva, to je signal koji podstiče na akciju. Kada profesionalni muzičar povredi ruku, njegov mozak će možda da preduzme drugačije mere, u  odnosu ako profesionalni fudbaler zadobije istu povredu.

 

Fizička povreda nije jednaka bolu i obratno

Ako imate bolove, ne znači da ste povređeni. Čak i kada ste povređeni, ne mora da znači da ćete osećati  bol.

Veoma dramatičan primer povrede tkiva bez bola, je kada vojnik bude ranjen na bojnom polju, ili surferu ajkula  odgrize ruku.  U tim situacijama, postoji velika šansa da povređeni ne oseća nikakav bol sve dok opasnost ne prođe.

Bol je mehanizam preživljavanja, a u slučajevima kada bol otežava preživljavanje, ne bi trebalo da se iznenadimo što se bol ne oseća. Iako većina nas nije imala iskustva sa ajkulama, najverovatnije ste iskusili modrice i čvoruge, ili padove u toku sportskih dešavanja, koje niste osetili sve dok se nisu završile. Mnoga istraživanja  su pokazala da veliki procenat stanovništva ima bezbolna leđa, ramena, kolena, iako imaju značajna fizička oštećenja hrskavice, koje se vidi na magnetnoj rezonanci.

Sa druge strane, mnogo ljudi pati od bolova kada nema oštećenja tkiva. Alodinija je stanje kada čak i normalan stimulus kao lagani dodir kože, može da prouzrokuje izuzetno jak bol. Ovo je ekstreman primer nečega što može da se dogodi, ali na mnogo manjoj skali. Nervni sistem je osetljiv na potencijalne opasnosti i alarmira čak i kada nema prave opasnosti.

 

Mozak obično „misli“ da je telo u opasnosti, čak i kada nije

Najdramatičniji primer je fantomski bol, kada čovek oseća bol u delu tela koji je amputiran. Iako bolni ekstremitet godinama ne postoji i ne može da šalje signale u mozak, deo  mozga ga oseća i može greškom da se aktivira stimulacijom susednih nervnih struktura.

Kada se ovo dogodi, osoba može da oseća izuzetno realan i bolan osećaj nedostajućeg ekstremiteta. Zapanjujuće, pri fantomskom bol ruke, pri terapiji sa kutijom sa ogledalom, mozak bude prevaren da je ruka zaista tu i zdrava. Ovo je izuzetan  prikaz činjenice da pravi uzrok smanjenja bola u mozgu, a ne u telu.

Postoji mnogo drugih prilika kada mozak ne zna šta se dešava u telu i stvara bol u delovima koji nisu u opasnosti. Bilo kakav udaljeni bol, kada se bol oseti van mesta gde se nalazi uzrok problema.

 

Bol umnožava bol

Jedan nesrećan aspekt fiziologije bola je da što duže bol traje, lakše postaje da se bol oseti. Ovo je posledica osnovnih neuroloških procesa, koji se zove dugoročna potencijacija. To znači da što više mozak koristi određene nervne puteve, lakše postaje da ih ponovo aktivira.

To je kao  utabavanje puta u snegu dok se skijate. Što se više puta spustite niz planinu, brže će se ići istom stazom. Ovo je isti proces koji se koristi kada stičemo nove veštine  i navike. U kontekstu bola, to znači da što više puta osetimo određeni bol, biće ga lakše izazvati sledeći put.

 

Bol može aktivirati više stvari koje uopšte nisu povezane sa fizičkim oštećenjem

Postoji fraza, „kada neuroni zajedno rade, onda se zajedno i vežu.“ Najpoznatiji primer je Pavlovljev eksperiment, u kojem se pri ponavljanju zvonjave zvona koje je označavalo obrok, psima pojačavalo lučenje pljuvačke, čak i kada nije bilo hrane.

Na nervnom nivou, neuroni koji su „čuli“ zvono, povezali su  se za  neurone za lučenje pljuvačke, zato što su se duže vreme, zajedno aktivirali. Isto se može dogoditi i za bol. Recimo da svaki put kada idete na posao, upadnete u neku stresnu situaciju, kao što je sedenje ispred kompjutera ili dizanje kutija izaziva bol u leđima. Nakon  nekog vremena, mozak će da poveže radno okruženje sa  bolom, do te tačke da počnete da osećate bol čim dođete na posao, čak i samo pri samoj pomisli na posao. Nije ni čudno, što nezadovoljstvo poslom, može  da bude ogroman predskazivač bola.

Takođe je dokazano da emotivna stanja kao što su bes, depresija ili anksioznost može da smanji toleranciju na bol. Iako je teško poverovati, istraživanja su pokazala jake dokaze da značajan deo hroničnog bola u leđima je uzrokovan više emotivnim i socijalnim faktorima, nego od samog oštećenja tkiva.

Možda ste primetili da kada se vratite na mesto na kojem dugo niste bili, vrlo brzo se vratite u stare obrasce govora, položaja tela i ponašanja, koje ste osećali i koristili kada ste bili tu. Bol može na isti način da se ponaša, aktivira ili smanji u određenim socijalnim događanjima, osećanjima ili mislima. Da li ste ikada primetili da bol nestaje kada odete na odmor i da se vraća pri povratku na posao?

 

Centralni nervni sistem može da utiče na senzitivnost bola

Postoje mnogobrojni mehanizmi kojima centralni nervni sistem može da povisi ili snizi senzitivnost tela. Najekstremniji primer desenzitizacije je u opasnim situacijama koje smo gore opisali, kada su bolni signali iz povređenog dela tela potpuno utišani pre nego što dođu do mozga.

U većini slučajeva povreda će da poveća nivo senzitizacije, pretpostavlja se da bi mozak mogao lakše da zaštiti deo tela koji je oštećen. Kada deo tela postane senzitizovan, možemo očekivati da se bol oseti ranije i jače, pa i neki manji stimulus može da dovede do bola.

Glavna stvar za našu priču jeste da CNS stalno prilagođava nivo bolnih signala u skladu sa  mnogim faktorima. Iz bilo kojih razloga, izgleda da kod mnogih ljudi sa hroničnim bolom, obim bolnih signala se povećava i dugo traje. Ovo se zove centralna senzitizacija i verovatno utiče na mnoga bolna stanja. Ovo je još jedan primer kako hronični bol ne znači konstantnu ili hroničnu štetu našem telu.

Kada telo funkcioniše kako treba, oštećena tkiva se zaleče i obnove na najbolji način, u roku od nekoliko nedelja i meseci i onda bol nestane. Zašto onda bol postoji, ako je sve već zalečeno?

Kada bol dugo traje bez ikakvog pravog uzroka koji povređuje tkiva, onda je verovatno problem u obradi bolnih impulsa, a ne u telu. Ako imate hroničan bol, postoji  šansa da  u  stvari i nemate oštećenje tkiva. Istraživanja  su pokazala da je za većinu ljudi ovo dobra vest  i  dovodi do utešnih misli i smanjuje anksioznost i stres i  opasnost da se bol pogorša.

Najbitnija stvar je da utvrdimo pravi uzrok bola, šta dovodi da se CNS oseća ugroženim i kako da smanjimo šansu da se to dogodi.