Blog

Kretanje na svakih pola sata može da smanji efekte sedećeg stila života

  by    0   0

Vežbanje nije dovoljno da se otklone rizici dugog sedenja, potrebno je često kretanje

Dugo sedenje kod kuće ili na poslu, su povezani sa povećanim rizikom smrti uopšte, kažu istraživanja.

Kretanje barem na svakih pola sata, može da smanji efekte sedećih poslova i stila života.

Istraživanje je otkrilo da su nekretanje i dugi periodi neaktivnosti povezani sa povećanim rizikom od smrtnog ishoda.

„Ako sedite ceo dan na poslu, ako sedite kod kuće, puno, onda morate biti svesni toga da pravite pauze od sedenja, što je češće moguće, najmanje na svakih 30 minuta,“ kaže Kit Diaz, autor studije sa Kolumbija medicinskog univerziteta. „Čak i ako vežbate,  budite svesni da morate da pravite pauze i da se krećete u toku dana, jer samo vežbanje nije dovoljno da se otklone rizici od dugog sedenja.“

U žurnalu „Annals of Internal Medicine“, Diaz i kolege iz sedam institucija u Sjedinjenim Državama, opisuju kako je u istraživanju učestvovalo preko 8,000 pojedinaca starijih preko 45 godina, koji su imali posebne aparate za praćenje kretanja.

Svaki učesnik je nosio taj aparat minimum 4 dana tokom jedne nedelje, a smrti učesnika su praćeni do septembra 2015.

Rezultati su otkrili da, u proseku, učesnici su bili neaktivni 12.3 sata od 16 sati koliko su bili budni, a svaki period neaktivnosti je trajao u proseku 11.4 minuta.

Nakon uzimanja u obzir faktore kao što su godine, pol, obrazovanje, pušenje i visok krvni pritisak, istraživači su otkrili da je ukupna dnevna neaktivnost i trajanje perioda nekretanja, bilo povezano sa povećanjem rizika od smrtnog ishoda u svakom  pogledu. Povezanost sa nekretanjem je uticala i kod ljudi koji su trenirali sa umerenim i jakim intenzitetom.

Ljudi koji su bili neaktivni 13.2 sati u toku dana, rizik od smrti je bio veći za 2.6 puta od ljudi koji su provodili manje od 11.5 sati u sedećem ili ležećem položaju. Kada su periodi neaktivnosti trajali duže od 12.4 minuta, rizik smrti je bio skoro duplo veći od onih koji su u proseku bili neaktivni manje od 7.7 minuta.

Tim istraživača je tražio povezanost između dve mere neaktivnosti, pronalazeći da je rizik od smrti bio veći kod onih koji su imali i duge periode neaktivnosti (preko 10minuta) i ukupno vreme  nekretanja (12.5 sati i više), mnogo više od onih koji su imali visoke mere u samo od jednog parametra.

„Pokušavali smo da razumemo koja je gora osobina kad je sedenje u pitanju, koliko ukupno u toku dana, ili koliko dugo traje jedan period sedenja., kaže Diaz. „Nažalost, poruka je zbrkana, izgleda da su oba loša po nas.“

Dalja analiza pokazuje kako su učesnici delili njihove periode nekretanja, i pokazala je da oni koji su sedeli kraće od pola sata odjednom, imali manji rizik od smrti. Takođe su otkrili da su duže, češće i intenzivnije aktivnosti u pauzi između sedenja bolje.

Međutim, naglašavaju, da istraživanje ne pokazuje da neaktivnost prouzrokuje smrt, i aparati za praćenje ne mogu da pokažu da li su učesnici sedeli ili stajali mirno.

Takođe, faktori kao što su pušenje i krvni pritisak su uzimani u obzir samo jednom, i aparati za praćenje su nošeni samo tokom jedne nedelje, što znači da promene u zdravlju i ponašanju učesnika nisu uzete u obzir.

Ipak,  studija naglašava potrebu da pojedinac pravi pauze u sedenju.“ Što su duže pauze i intenzivnije, to je bolje,“ kaže Diaz.

Dr Majk Luzmor sa Instituta za Sport, vežbanje i zdravlje, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da sedeći način života utiče na povećanje gojaznosti, dodajući da biti aktivniji ne zahteva velike napore.

„Možete da uradite jednostavne stvari kao što su da stojeći odgovarate na pozive, da možda umesto pune čaše vode, sipate polu punu, pa da dva puta idete po vodu. Jednostavne stvari kao te, na svakih pola sata, daće vam razlog da ustanete i da se malo pokrenete.“

 

https://www.theguardian.com/society/2017/sep/11/moving-every-half-hour-could-help-limit-effects-of-sedentary-lifestyle-says-study

 

Da li ima pravog leka za vaše neuralgije?

  by    0   0

 

Drevne iglice i moderni laseri leče i najjače bolove izazvane upalom nerva. Gotovo da ne postoji čovek koji se pre ili kasnije nije suočio sa upalom nerva. Takva stanja nazivaju se neuralgije, a praćena su nepodnošljivim bolovima koji se teže leče, na koje uobičajeni analgetici često ne deluju, a koji se javljaju ciklično i nažalost često postaju hronični.

Do upale nerva može doći u raznim delovima tela, a uzroci mogu biti virusne ili bakterijske prirode. Naravno o neuralgiji govorimo i kada se radi o fizičkom istegnuću. Najčešće se javljaju kada napravimo neki nagli pokret ili nešto teško podignemo, zauzmemo nepravilan položaj i napregnemo leđa, a nismo zagrejani…

Dakle, neuralgije najčešće bivaju izazvane virusnim, bakterijskim i fizičkim činiocima. Ova veoma neprijatna stanja mogu da se jave kao snažan bol u lumbalnom ili vratnom delu kada govorimo o upali nervusa išijadikusa i spondilozi, mogu se manifestovati kao jaki napadi u predelu glave kada dolazi do upale nervusa trigeminusa, mogu biti posledica prehlade i javiti se kao pareze ili paralize, odnosno upale nervusa facijalisa, ili pak i kao interkostalne neuralgije kada se javi bol između rebara. Ljudi koji su suočeni sa nekim od ovih bolnih stanja znaju koliko je teško naći pravi lek.

Najčešće se pacijenti obraćaju neurologu i neurohirurgu koji po pravilima medicine podvezuju nerve ili ubrizgavaju analgetike i anestetike kako bi čovek mogao da živi sa manje bola. A ipak, postoje jednostavni, laki i tako efikasni načini da se bol reši. Akupunktura, drevna kineska medicina, dokazano pomaže u ovakvim stanjima, a ukoliko se radi o akutnim problemima koji nisu uzeli maha, izlečenje može biti potpuno i konačno!

Za one pacijente, pak, koji su izgubili mnogo vremena i čiji bol već traje godinama, iglice mogu da pomognu i otklone bolno stanje na čitav niz godina i vrate, nova terapija biće još uspešnija jer se bolovi više nikada ne vraćaju istim intenzitetom. Nema razloga da se toliko ljudi muči i trpi užasne bolove, samo zato što ne znaju u kojoj meri je akupunktura uspešna kada su u pitanju neuralgije. Nije lako napraviti skalu bola jer je to individualno pitanje, ali se može reći da su neki od najtežih bolova oni koji nastaju upalom nervusa trigeminusa. Pacijenti ga opisuju kao bol koji se javlja u predelu lica, ispod jagodica, u čeonom delu sve do uha ili iza uha. Kažu da je taj bol snažan i opisuju ga kao žarenje, probadanje ili sevanje, ali uvek kao toliko neprijatno i bolno stanje da ne mogu čak ni da dotaknu lice. Akupunkturom se rešavaju ovi užasni problemi bez ikakvih negativnih efekata. Važno je da se pacijent javi što pre, čim dođe do upale i ne čekaju da bolovi postanu hronični. Mada, akupunktura naravno pomaže i kod hroničnih bolova, jer se prilikom tretmana izlučuje telesni analgetik endomorfijum.

 

Izvor:

Doktor u kući broj 436

OPREZ : Sve više ljudi pati od okoštavanja u kičmi, kukovima i kolenima

  by    0   0

Okoštavanje najčešće zahvata kičmu, kukove i kolena. Započinje kao bol koji se javlja čak i u mirovanju i širi se duž leđa, vrata, prepona i ruku.

Propadanjem i stanjivanjem hrskavice, smanjuje se prostor između kosti unutar zgloba. Unutar zgloba dolazi do trnjenja, otoka i karakterističnog pucketanja u zglobu. Taloženjem kalcijuma na površini kosti stvaraju se i tzv. koštani trnovi koji su izuzetno bolni i mogu se opipati.

Ovo vremenom potpuno onemogućava pokrete pa je operacija jedino rešenje. Nepravilno iskorišćen kalcijum može da napravi ogromnu štetu zglobovima. Kalcijum je neophodan za brojne funkcije u našem organizmu.

Međutim, istraživanja pokazuju da se u nedostatku vitamina K2 koji bi ga preusmerio gde treba, kalcijum taloži u zglobovima i dovodi do brzog propadanja hrskavice i kosti ispod nje. Veliko istraživanje iz 2013. godine (1180 pacijenata) je to i potvrdilo: osobe koje imaju nedostatak vitamina K2imaju skoro 60% veći rizik od okoštavanja. Snimci magnetne rezonance pokazali su značajna oštećenja hrskavice kod pacijenata sa nedostatkom vitamina K2.

Kombinacija vitamina K2 i D3 održava zglobove pokretljivim i vitalnim. Vitamin K2 je odgovoran za pravilno iskorišćavanje kalcijuma u organizmu. On ima ulogu „saobraćajca“: preusmerava kalcijum u kosti gde je potreban, i drži ga dalje od hrskavice i zglobova gde je nepoželjan. Na taj način, vitamin K2 sprečava okoštavanje pa zglobovi mogu neometano da funkcionišu. Vitamin D3 je neophodan jer učestvuje u jačanju mišića i tetiva što dopprinosi stabilnosti zglobova.

Izvor

Doktor u kući

Artroza kolena – šta kad zglob ne sluša

  by    0   0

Ako vas pri hodu muče jaki bolovi, a koleno „ne radi“, primenite metode za obnavljanje oštećene hrskavice i zaustavljanje propadanja zgloba.

Hrskavica zgloba se sastoji od hondroitin-sulfata. Njena glatka površina prekriva gornju površinu kosti. Osnovna funkcija zglobne hrskavice jeste da maksimalno smanji trenje između delova zglobova prilikom hoda. Hrskavica s vremenom gubi glatkoću, što može uzrokovati bolove i lošu pokretljivost samog zgloba.

Takva oštećenja mogu izazvati sledeći faktori:

Trauma kao posledica  udara i lokalne povrede – ablacije (odlubljivanje) ili pritiska na hrskavicu.

Sistemska oboljenja – reumatski artritis, giht, psorijaza…

Poremećaj ose kolena – kad se pri hodanju menja ugao koji zaklapa bedrena kost i golenjača. U takvoj situaciji opterećenje se prenosi na neki drugi deo zgloba. Jer, hrskavica se na tom delu zgloba brže troši, pa se i istanjuje.

Povreda ligamenata – dovodi do nestabilnosti zgloba, što za posledicu ima povredu hrskavice.

 Stalni pritisci na zglob.

Višak kilograma.

Kao pomoć zglobnoj hrskavici danas postoji cela grupa medicinskih lekova – hondroprotektori, ali oni na svakog pacijenta deluju drugačije. Pritom, nije moguće potpuno obnoviti hrskavicu.

Kako hrskavica ne bi dalje propadala, preduzmite sledeće mere:

Potrudite se da održite normalnu težinu tela. Regulišite je dijetom – izbacite iz ishrane masnu hranu i proste ugljene hidrate. Skinite nekoliko kilograma – tako ćete smanjiti pritisak na bolni zglob.

Po pravilu, čovek štedi i čuva bolni zglob – trudi se da što manje hoda.  Ali bez hodanja nastaju poremećaji u ishrani zgloba, te on, kako se to u narodu kaže, može „zarđati“. Dolazi do degradacije zglobne hrskavice.

Doktor treba da vam preporuči vežbe koje ćete raditi. Veoma je korisno i plivanje, jer voda daje mišićima potreban tonus. U vodi se nalazite skoro u uslovima „bestežinskog stanja“, zbog čega je isključena mogućnost kompresionih pritisaka na zglob. Ravnomerno pre raspodelite pritisak u zglobu – ovde će vam mnogo pomoći ortopedski ulošci, pod uslovom da su pravilno odabrani i da nosite udobnu obuću.

Za što bolje zdravlje zglobova – trudite se da pijete dovoljno tečnosti.

Preporuka dr Tatjane Nikolajevne Bobrovske, fitologa iz Krasnodara: Kompresa s ovsenim pahuljicama: tri kašike ovsenih pahuljica prelijte šoljom vode i kuvajte to na tihoj vatri sedam minuta.

10 KORAKA DO ZDRAVLJA

  by    0   0

Nikad nije kasno da počnete sa zdravim životom, pa zašto da to ne uradite danas? Tim pre što ruski lekari nećeod vas zahtevati praktično nikakav napor.

  1. Ujutru pijte „kinesku“ vodu

Ujutru natašte popijte čašu vode s kašičicom maslinovog ulja i nekoliko kapi sveže isceđenog limovog soka. Voda je osnova života, maslinovo ulje je podmazivač creva, a limun daje organizmu energiju.

  1. Nekoliko puta nedeljno jedite ribu

Omega-3 masne kiseline, kojih ima u morskoj ribi, jačaju srce, snižavaju nivo holesterola u krvi, poboljšavaju pamćenje i sprečavaju depresiju.

  1. Izbacite televizor iz dnevne sobe

U spavaćoj sobi mora da vlada mir. Jedino tako ujutru ćete se osećati puni snage.

  1. Izbegavajte napitke i jela sa šećerom

Višak slatkog doprinosi nakupljanju telesne težine, povećava rizikod nastanka dijabetesa, podiže nivološeg holesterola u krvi. Pored toga, kod ljubitelja slatkiša brže propadaju zubi. Skrivenog šećera ima veoma mnogo u keksu, bombonama, gotovim sokovima i slatkim gaziranim napicima.

  1. Svako pola sata ustajte sa stolice

Organizmu je potrebno kretanje. Dug boravak u statičkoj pozi ne izaziva samo umor nego i jaku duševnu razdražljivost. Razgibavajte se na svakih 30 minuta, a zatim ponovo sedite i prihvatite se posla. Možete uraditi kraće razgibavanje ne ustajući sa stolice, što će pomoći da opustite ukočene mišiće i poboljšati opšti subjektivni osećaj.

  1. Merite pritisak

Nije slučajno što povišeni pritisak zovu „tihim ubicom“. Tokom mnogo godina hipertenzija možeda protiče bez simptoma a da se za to vreme pogoršava stanje krvnih sudova, povećava rizik od moždanog udara, infarkta, oboljenja bubrega i gubitka svesti. Merenje pritiska omogućava da se na vreme preduzmu adekvatne mere i smanji taj rizik.

  1. Sastajte se sa bračnim drugom

U savremenom svetu supružnicima  često neostaje vremena za komunikaciju. Pod rečju komunikacija ovdese ne podrazumeva rešavanje domaćih obaveza. Ne čak ni seks, nego prijatni razgovori, zajednička zabava… zakazujte jedno drugom sastanke izvan kuće najmanje jednom nedeljno. Prošetajte u prirodi, posedite u kafiću, idite u bioskop

  1. Više hodajte

Hodanje povećava izdržljivost organizma, a posebno kardiovaskularnog sistema. Ako hodate umerenim tempom, radite to 5 puta nedeljno po 30 minuta. Pri intenzivnijem opterećenju dovoljno je 3 puta nedeljno po 20 minuta. Nivo opterećenja može se izmeriti pedometrom. Hodanje brzinom od 5 km/h smatra se srednjim opterećenjem, jača mišiće, srce, krvne sudove i doprinosi sagorevanju kalorija.

  1. Svaki dan mislite na nešto dobro

Predosećanje nekog prijatnog događaja-rođendana, putovanja na odmor stvara raspoloženje mnogo pre toga datuma. Ako ovo pravilo prenesete u svakodnevni život, veliki deo vremena bićete dobro raspoloženi. Svakoga dana mislite na nešto dobro što može da se desi bukvalno tog dana. Na primer zajednički ručak, zanimljiv TV program uveče i ostale sitnice. Potrebno je da svakodnevno pohvalite sebe za nešto što ste postigli, makar da je u pitanju nešto beznačajno. To poboljšava subjektivni osećaj i raspoloženje.

  1. Ne bojte se neuspeha

Mnogi maštaju o tome da promene nešto u svom životu, zamole za povišicu, na primer, ili nađu životnog saputnika, ali ne preduzimaju realne korake u potrebnom pravcu unapred se bojeći neuspeha. Međutim, nemate čega da se bojite, jer ipak vam neće biti gore! A bolje može da vam se desi samo ako budete aktivni. Uzgred rečeno neostvareni snovi ne deluju loše samo naduševno nego i na fizičko zdravlje. Prezirprema sebi izaziva stres, hroničnu glavobolju i podiže krvni pritisak.

Limfna drenaža regeneriše tkiva

  by    0   0

Svrha joj je da popravi prohodnost u limfnim sudovima i omogući eliminaciju nagomilane tečnosti i raspadnutih produkata koji se u njoj nalaze, i time doprinose smanjivanju otoka. Sindrom umornih, teških i otečenih nogu jedan je od najčešćih problema koji nastaje usled lošeg protoka limfe zbog dugotrajnog sedenja ili stajanja na poslu, trudnoće i problema s telesnom težinom.

Važno je istaći da limfna drenaža nije klasična masaža, već postupak koji povećava protok limfe stimulacijom limfnih sudova. Zbog toga je pritisak pri ovoj masaži (drenaži) slab i zasniva se na istezanju kože kako bi se stimulisao rad limfnih sudova.

Prava limfna drenaža ne poznaje korišćenje ulja za masažu! Da bi se izvela, neophodno je poznavanje limfnog sistema. Drenaža započinje na gornjim delovima tela pa se tek onda prelazi na donje. Drenaža stomaka je preduslov za dobro urađenu drenažu ostalih delova tela.

Aparaturna limfna drenaža ili presoterapija izvodi se posebnim aparatima i može biti dopunska procedura ručnoj llimfnoj drenaži, a nikako nije zamena, pogotovo ako govorimo o težim patološkim stanjem limfnog sistema (limfedem). Pravilno korišćenje aparata ima dobar dodatni terapijski efekat kod stanja kao što su: celulit, sindrom „teških nogu“, proširene vene, gojaznost, otoci nakon povreda, operacija…

Tipičan predstavnik poremećaja funkcionisanja limfnog sistema je limfedem. Različiti su uzroci nastanka limfedema: urođeni – najčešće nepoznatog porekla, stečeni – usled različitih bolesti koje za posledicu mogu imati limfedem (proširene vene, mastektomija i mnoge druge.)

Ručna limfna drenaža i kompresivna dekongestivna terapija specijalnim zavojima predstavljaju zlatni standard u lečenju ove bolesti. Limfna drenaža je terapija izbora za sve vrste otoka koji se ne povlače nakon odmora, uklanjanja celulita, nakon svih estetskih operacija i sportskih povreda.

Nikako ne treba zaboraviti da je veoma važno da tretmane limfne drenaže izvode licencirani limfo terapeuti, koji poznaju anatomiju i patofiziologiju limfnog sistema. U suprotnom, ukoliko terapiju sprovodi nestručno lice, može doći do ozbiljnih komplikacija.

Veliki problem je to što u Srbiji licenciranih limfo terapeuta ima veoma mali broj, a ponuda limfne drenaže je na svakom koraku. Raspitajte se i vodite računa gde i ko vam sprovodi tretman limfne drenaže. Limfni sistem i limfna drenaža oblast je koja je u našoj zemlji potpuno i neopravdano zapostavljena. Mnogo je kozmetičkih salona koji u svojoj ponudi imaju uslugu limfne drenaže a da za to nemaju adekvatno obučene limfo terapeute.

Još jedan od problema je to što ne postoji edukacija iz ove oblasti u našoj zemlji, što nije slučaj s razvijenim evropskim zemljama. Treba probuditi svest ljudi o značaju limfne drenaže kako radi poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja i relaksacije, tako i u ozbiljne terapeutske svrhe.

 

Izvor: Dr Kurir